IZVRŠITELJI: Zlo koje su stvorile DEMOKRATE cveta pod vlašću NAPREDNJAKA

Zakonom iz 2011. izvršitelji su smatrani za vrstu punomoćnika izvršnog poverioca, te da treba samo da vode računa o interesima poverioca koji ih je angažovao.

Međutim, izvršitelji svoja ovlašćenja ne izvode od poverilaca već direktno iz zakona, te je samim tim nadležnost izvršitelja uspostavljena u javnom, a ne u privatnom interesu. Zakonom iz 2016. navodno je uvedena jača kontrola rada izvršitelja. Zakon koji reguliše rad javnih izvršitelja trebalo bi da uskro doživi brojne izmene, a već je formirana radna grupa koja se bavi izmenama pomenutog propisa.

Izvršitelji najčešće prodaju nekretnine dužnika radi namirenja potraživanja, a to bi trebalo da bude krajnja mera, tek nakon što se iscrpe sve druge opcije. S obzirom da je česta prakasa da oduzetoj nekretnini vrednost može da bude dramatično umanjena prilikom javne prodaje, a tako se nanosi šteta izvršnom dužniku, sada se planira sa uvođenjem izmena po kojima imovina dužnika više neće moći da se prodaje drastično ispod cene već na licitacijama i to putem interneta.

Član 56 novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kaže: “Javni izvršitelj je dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i vrednosti predmeta izvršenja”.

Loading...

Naime, izvršitelji rade po principu da prodaja nekretnina funkcioniše tako što se proceni tržišna vrednost, nakon čega se oglašava prva prodaja licitacijom. Obično ta prva prodaja kreće od 60 odsto utvrđene cene i obično se na tim licitacijama niko ne pojavi, jer sve rade u dogovru sa izvršiteljima, a onda se oglašava druga prodaja na kojoj licitacija kreće od 30 odsto utvrđene cene. Tada se nepokretnost kupuje za drastično manju cenu. Na primer stan od 80.000 evra proda se za 30.000 ili 40.000 evra.

S obzirom da je radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, bili uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature.

Igor Jakšić iz Narodne jake Srbije prikupljao je potpise za ukidanje privatnih izvršitelja koje je podneo Skupštini Srbije. On je naveo da javni izvršitelji svojim preteranim ovlašćenjima krše prava građana zagarantovana Ustavom, te dodao da je zakonom izvrštejima dozvoljeno da sami bez suda i izvršne sudske presude, a samo na osnovu gotovinskog računa, verodostojne isprave javnog preduzeća, mogu doneti zaključak ili rešenje da krene u naplatu od dužnika.

– Protivustavno je privatnim licima povereno da bez sudskog rešenja, a sa druge strane sa oružjem ali ovlašćenih državnih lica, polcije, upadaju u stanove, i privatnu imovinu i bez sudskog izvršnog rešenja plene, popisuju i otimaju imovinu lica koja su zbog socijalne situacije utakovom položaju da ne mogu da zarade dovoljno da plate komunalije i ostale obaveze. Jakšić naglašava da je ovaj čin protivustavan i da Ustav RS ne dozovoljava da bilo ko sem suda vrši sudsku vlast.

– Građani imaju ustavno pravo na osporavanje bilo kakvog računa i suđenje u razumnom roku, koji je Ustavom određen u vremenu od pet godina. Pokazatelj njihovog protivustavnog rada je naplata od penzionera i to 2/3 penzije, koji po Ustavu i zakonu ne smeju činiti – objašnjava Jakšić.

On naglašava da RF PIO nema pravo raspolaganja nad penzijama, jer je RF PIO državni upravni organ sa zadatkom da utvrđuje i isplaćuje penzije i nadoknade iz penzijskog i invalidskog osiguranja. On je pravno lice ovlašćeno da sakuplja doprinose obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa pravima i obavezama utvrđenim važećim propisima.

RF PIO nema pravo raspolaganja nad ličnim sredstvima osiguranika i korisnika prava iz PIO, odnosno nema pravo da njihova lična sredstva prenosi na račune drugih lica (izvršitelja, preduzetnika) niti bilo koga drugog, naročito na to nema pravo bez pravnosnažne izvršne sudske presude i bez saglasnosti penzionera kao korisnika prava i poverioca RF PIO.

Zakonom o PIO prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su uređena kao neotuđiva, lična materijalna prava. Prema članu 6 Zakona, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava koja se ne mogu preneti na drugoga.

Dalje, članom 109 Zakona o PIO utvrđeno je da je Fond dužan da korisnicima isplaćuje iznose koji im pripadaju u mestu njihovog prebivališta, a relevantni član 110. Zakona ne sadrži odredbe na osnovu kojih se penzije mogu ograničavati ili ukidati zbog duga prema komunalnim preduzećima, što potvrđuje i presuda Vrhovnog suda Srbije od 15.11.2005. gde se izričito konstatuje da se priznato pravo pojedinca na penziju može ukinuti ili ograničiti jedino na osnovu člana 110 Zakona o PIO, objašnjava Jurić.

Ustav, dakle, jasno štiti građane od bilo kakvih potraživanja sve dok nemaju mesečni prihod dovoljan za dostojan život: građanin koji nema takav prihod, pravnom snagom Ustava nije dužan da plaća bilo kakva fiskalna ili parafiskalna zaduženja.

– Privatni izvršitelji su mafija koju je stvorila vlast i koje treba ukinuti i procesuirati, a sva izvršenja vratiti na sudkska izvršiteljska odeljenja, koja i danas postoje i trebalo bi ih unaprediti zakonom, a ne dozvoliti privatnim izvršitejima da se bogate na osiromašenom narodu – završava Jakšić.

Skupština Srbije usvojila je 26. jula 2019. izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima se onemogućava prodaja kuće ili stana za komunalni dug do 5.000 evra, ako je to jedina nepokretnost u vlasništvu dužnika.

Izmenama je utvrđeno da izvršitelji, njihovi zaposleni i srodnici ne mogu da kupuju nepokretnosti na javnim prodajama, kao i da će umesto dve trećine penzije ili zarade moći da uzimaju najviše pola, ali i da su od izvršenja izuzeta primanja porodilja

Iz Vlade Srbije navode i da se uvodi elektronska tabla kako bi se sprečila mogućnost dogovaranja cena, umesto oglasne, a elektronsko nadmetanje uvodi se od 1. jula 2020. godine. Zakon propisuje i novčane kazne za dužnike koji skrivaju, oštećuju ili umanjuju svoju imovinu i time sprečavaju izvršitelja da uradi svoj posao.

Novčana kazna predviđena je i za sve one koji ometaju ili sprečavaju izvršenje i ona može iznositi od 10.000 do 200.000 dinara za fizička, odnosno od 100.000 do dva miliona dinara za pravna lica. Izmenama je utvrđeno i da se izvršenje može obaviti samo radnim danima od 7.00 do 22.00. Pre usvojenih izmena to se činilo i vikendom.

Izvor: Nezavisni

Podeli
Updated: 3 августа, 2019 — 4:26 pm

1 Comment

Add a Comment
  1. Гдје се може потписати петиција за јавно вјешање на тргу свих извршитеља, и оних ко их створи…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.