Slika medija u Srbiji se najbolje mogla videti u Dnevniku RTSa od trećeg decembra. Nije ta slika bitno drugačija ni drugim danima, ali baš taj treći je imao svoje osobenosti.
Prvih dvadeset minuta su novinari izveštavali o najraznovrsnijim dešavanjima tokom dana predsednika Vučića, izveštaju iz Sočija i poseti predsednika Lukašenka.
Ni to samo po sebi nije ništa neobično jer je normalno da se o važnim aktivnostima predsednika izveštava, naročito kada su u poseti strani državnici.
Ono što je obeležilo ovaj dan je to što je nastavak drugog Dnevnika RTSa protekao u reportažama o kulturi, sportu i vremenu. Ni jedan jedini sekund nije bilo vesti i izveštaja o aferama u kojima se guši predsednik i vlada.
Ni sekund o plagijatu Siniše Malog, ni sekund o najvećoj aferi SNSa – Krušiku.
Ni pomen o optužnici za ubistvo Olivera Ivanovića…a bizarnost ovog Dnevnika je začinio prilog u kome je bila važnija vest koliko predsednik Vučić voli da jede čokolade od svega prethodno pomenutog.
Uredništvu RTSa je bio važniji predsednikov ukus za čokolade iz Belorusije nego stvarnost u kojoj građani žive i koji plaćaju rad uredništva da radi u njihovom javnom interesu.