POGLEDAJ VESIĆU! BEOGRAD JE NEKADA IMAO DRVEĆE

Pre nekoliko decenija srpska prestonica izgledala je mnogo drugačije. Manje zgrada, saobraćaja, gužve, a više zelenila. Za one koji možda to vreme ne pamte, na Fejsbuk stranici Šuma peva, pojavile su se slike iz tog perioda. Prepoznajete li Beograd?
Ulica kralja Milana
Jedna od žila kucavica grada, nekada je skroz drugačije izgledala. Guste grošnje branile su pešake od jakog sunca, ali i štitile stanare okolnih zgrada od buke i zagađenja. Ipak, tranzicijom i urbanističkim planovima, nekome su tolika stabla smetala, pa danas imamo slučaj da su leti šetnje ovim delom grada nesnose, što zbog jakog sunca, što zbog “teškog” vazduha.

Kneza Miloša
Danas uz Bulevara despota Stefana sigurno jedna od najzagađenijih ulica u gradu, nekada je više ličila na drvored koju vodi do ulaza u neki park nego na ulicu. Za razliku od nekih saobraćajnica u gradu, još uvek nije skroz ogoljena, ali je ovakav raskošan i prelep prizor ostao samo u sećanjima i na fotografijama.

Plato ispred skupštine Srbije uz pogled na Dom sindikata (nekada Trg Marksa i Engelsa)
Fotografija koja je nastala kasnih pedesetih godina prošlog veka, prikazuje kako je nekada izgledalo jedno od omiljenih sastajališta Beograđana. Lepo uređena stabla sa obe strane ulice, i kod skupštine i na ulaz u Pionirski park, bili su samo deo drvoreda koji se nekada nastaljao dužinom celog Bulevara revolucije, kako se nekada zvao Bulevar kralja Aleksandra. Iako danas plato kod Doma sindikata izgleda lepše i to zahvaljujući legendarnom novinaru Đoki Veštici, ovaj kraj grada je definitivno izgubio na sjaju sečom stabala.

erazije, kod hotela Moskva
Šetnje od Knez Mihailove do Slavije nekada su bile rutina svih zaljubljenika u prirodu. Fino uređeni drvoredi sa obe strane ulice, na mestima gde su danas podzemni prolazi i bašte kafića, sasvim sigurno su tadašnjim Beograđanima, kao i turistima više značili od plastičnih tendi. Na kraju krajeva, uvek imamo slike i video snimke kao dokaz.

Planom iz 1974. godine, na jednog žitelja Beograda, do 2000. godine, trebalo je da ide čak 45 kvardatnih metara zelenila po glavi stanovnika. Nažalost, ta cifra je danas tek na oko 20 kvadratnih metara.

Podeli
Updated: октобар 2, 2019 — 1:47 pm

1 Comment

Add a Comment
  1. A što ih ne sačuvaše bivši gradonačelnici:Čović, Bogdanović(ijedan i drugi), Đinđić, Protić, Đilas.
    Mislite malo. Glava i služi za to, a ne za prenošenje tračeva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *