ROBOVSKI ZAKON o agencijskom zapošljavanju – RADNICI NA “LIZING”

Ovim predlogom zakona agencijski radnici ubrajaju se u zaposlene kod poslodavca kom su iznajmljeni samo kada se utvrđuje reprezentativnost sindikata koji ih predstavlja, dok se u svim drugim slučajevima oni smatraju zaposlenima u agenciji, piše Radnik.

Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, koji će se uskoro naći pred poslanicima Skupštine Srbije, predviđa da radnici mogu preko agencije za privremeno zapošljavanje da budu iznajmljeni poslodavcu pod uslovom da sa agencijom zaključe ugovor na određeno ili neodređeno vreme.

Ovakva odredba zakona obezbeđuje veća prava radnika u odnosu na dosadašnji period kada su agencije radnike mogle da iznajmljuju poslodavcu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koji im ne obezbeđuje pravo na bolovanje, godišnji odmor, sindikalno organizovanje i druga prava.

Ipak, za razliku od Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju koje je Ministarstvo za rad objavilo prošle godine, sadašnji predlog zakona dozvoljava da poslodavac sve svoje radnike iznajmljuje preko agencije (putem takozvanog ‘lizinga’).

Naime, prošlogodišnjim nacrtom bilo je predviđeno da firma može da iznajmi (angažuje preko agencije) najviše 30 odsto radne snage od ukupnog broja radnika.

U sadašnjem predlogu se navodi da „broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može da bude veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca“. Međutim, ovo se ne odnosi na agencijske radnike koji imaju zaključen ugovor na neodređeno vreme sa agencijom, što znači da poslodavci nemaju nikakvo ograničenje u angažovanju radnika preko agencije dok god ti radnici imaju ugovor „za stalno“ u agenciji.

Odluku da zakonom ne ograniči broj radnika koji se angažuje preko agencije predlagač zakona (Ministarstvo za rad) objašnjava time što radnici zaposleni u agenciji „za stalno“ „uživaju svu zaštitu i imaju pravo na naknadu zarade između dva ustupanja kao i pravo na otpremninu u slučaju viška, kada Agencija ne može da im obezbedi posao kod drugog poslodavca korisnika“.

Međutim, u samom zakonu, agencije putem kojih se radnici iznajmljuju poslodavcima nazivaju se agencije za privremeno zapošljavanje koje zasnivaju radni odnos sa zaposlenim „radi njegovog privremenog ustupanja poslodavcu korisniku“. Postavlja se pitanje: kakvu sigurnost radniku nudi ugovor o radu na neodređeno vreme (ugovor ‘za stalno’) u agenciji za privremeno zapošljavanje?

Onog trenutka kada poslodavac korisnik raskine ugovor sa agencijom, prestaje i angažovanje radnika. Radnik ili radnica koji sa agencijom ima ugovor na neodređeno tada po zakonu može biti otpušten/a kao višak, može biti iznajmljen drugom poslodavcu, a u periodu čekanja između dva iznajmljivanja ima pravo na naknadu koja ne može da bude niža od minimalne zarade.

Agencijski radnik, prema ovom predlogu zakona, ne može biti iznajmljen više od dve godine istom poslodavcu po ugovoru na određeno vreme preko jedne ili više agencija. Naime, ako je angažovan kod istog poslodavca duže od dve godine, agencija mora sa radnikom da zaključi ugovor na neodređeno vreme.

U predlogu zakona postoji jedna mogućnost da radnik dobije ugovor na neodređeno vreme kod poslodavca kom je iznajmljen i to ako nakon dve godine rada po ugovoru na određeno vreme preko agencije nastavi da radi kod tog poslodavca još najmanje pet dana. Međutim, da bi radnik ostvario ovo pravo, kako se navodi u predlogu zakona, zaposleni može pokrenuti radni spor pred nadležnim sudom protiv poslodavca kom je iznajmljen.

„Isti uslovi rada“ i nejasno mesto sindikalnog organizovanja

„Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika ima pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika“, piše u predlogu zakona.

To znači da radnik koji je angažovan preko agencije ima isto radno vreme, uslove i elemente za obračun i isplatu zarade kao takozvani uporedni zaposleni, odnosno zaposleni kod poslodavca „koji obavlja ili bi obavljao iste poslove s obzirom na zahtevani stepen i vrstu stručne spreme, odnosno nivo kvalifikacija i posebna znanja i sposobnosti, odnosno kompetencije, složenost, odgovornost, radno iskustvo i druge posebne uslove za rad“.

Ceo tekst pročitajte na: Radnik.rs

Podeli
Updated: август 9, 2019 — 2:37 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *