RUSKI PSIHIJATAR: VUČIĆ IMA PROBLEM U GLAVI

U Beogradu se već nekoliko dana nalazi istaknuti ruski psihijatar Aleksej Juri. Nekadašnji saradnik ruske obaveštajne službe KGB, danas u penziji i dalje je aktivan. Juri iako ima 82 godine, i dalje je vitalan i bavi se svojim poslom i za potrebu ruske vojske, posebno kao profajler (osoba koja analizira ličnosti).

U intervjuu za medije, Aleksej Juri odgovarao je na pitanja novinara, vezana za političku scenu u Srbiji ali i konkretno predsednika Vučića.

NOVINAR: Da li ste videli snimke naših političara, ako jeste kako Vam deluje njihovo ponašanje?

ALEKSEJ JURI: Pravo da kažem, ne poznajem puno političare u Srbiji. Tokom 90-ih smo radili dosta na profilu Slobodana Miloševića u to vreme sam i zvanično radio u obaveštajnom sektoru. Sada mi se čini da nijedna ličnost nije dovoljno dominantna u Srbiji, sem Vašeg predsednika.

Loading...

NOVINAR: Da li u psihološkom smislu Vučić podseća na Miloševića?

ALEKSEJ JURI: Ne! Milošević je imao veliko samopouzdanje i mir u glavi. Zato se retko pojavljivao u medijima. Imali smo tu problem da ga procenimo jer ga nigde nije ni bilo. Vučić sa druge strane neprestano je prisutan u medijima. Više mi deluje da on na silu želi da izgleda opasno i moćno, ali u suštini on to nije. Mislim na mentalni sklop.

NOVINAR: Mnogi lideri opozicije smatraju da je predsednik Vučić psihički nestabilna osoba i da ima neku vrstu poremećaja kao što je recimo Šizofrenija?

ALEKSEJ JURI: Ne bih rekao da Vučić ima tehničko oboljenje uma niti šizofreniju, više mi deluje kao osoba koja ima komplekse i nesigurnost. Moguće je da iz mladosti vuče nešto. Čini mi se kao da dok je bio mlad nisu ga ozbiljno shvatali. U suštini neki problem u glavi postoji. To možete primetiti u naglim promenama glasa i pokreta, naglo reaguje i menja raspoloženje. Obraća se nekome ko nije tu. On se u svojim besnim govorima u simboličnom smislu dere i na one koji su ga vređali kao dete, mladog čoveka ali i sada. Zato im ime ne spominje nego kaže „on“.

NOVINAR: Čini se kao da je pomalo egoista i egocentrik zar ne?

ALEKSEJ JURIJ: Svi lideri u svetu su vam egosti. Ništa to nije čudno. Ne bi ni mogli da se izbore do vrha da dođu a da nisu gazili preko drugih. To tako ide jednostavno. Vučić mi deluje kao nesigurna osoba koja vuće iz prošlosti nešto. Zato i spominje često svoje uspehe iz mladosti i uspehe na fakultetu. Zarobljen je u prošlosti.

NOVINAR: Da li mislite da predsednik Vučić želli više novac ili moć?

ALEKSEJ JURI: I jedno i drugo. Mada više je željan moći i kontrole. Baš zato što u mladosti nije imao poštovanje drugih, sada ga je željan. Usled nedostatka poštovanja ljudi prema njemu, on postaje „zao“ i agresivan i tako dobija strahopoštovanje. Sve vam je to jedna igra psihe. Ali ključ svega je nesigurnost!

Izvor: Rikošet

Podeli
Updated: 12 јула, 2019 — 5:57 pm

2 Comments

Add a Comment
  1. Potpuno jasan slučaj teške paranoje, psihijatri ćute to je tabu tema. Svojom bolešću je zatrovao sve oko sebe, svi lažu, izmišlaju činjenice, vređaju svoje neistomišljenike. Karaktersitika te bolesti je jasna OČUVANA INTELIGENCIJA a pogrešni zaključci. Kada se bude odvojio od vlasti , kada to ne bude smetnja mnogim psijatrima da iznesu svoja mišljenja javno, biće pune novine analiza i dokaza o teškoj bolesti. Tadić je nagovestio da je predsednik bolestna ličnost, ali ne insistira na tome i čini veliku grešku.

  2. Paranoja uglavnom nastaje u kasnijim ili srednjim godinama, ali se može javiti i pre 30-te godine. Uzroci današnjoj nauci nisu potpuno poznati ali se povrede glave, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, genetika, struktura ličnosti, stresovi i traume ili poremećaji neurotransmitera navode kao mogući uzroci. Ono što je zajedničko i može se lako uočiti kod svih paranoičnih poremećaja jeste da osoba svoje nedostatke kompenzuje sumanutim uverenjima.

    O bolesnima i „zdravima“ sa problemima nalik pomenutima dr Bubera kaže: „Sem paranoičnih i paranoidnih psihoza, postoje i ljudi koji imaju tzv. paranoidni poremečaj ličnosti, paranoidne crte ličnosti i paranoidnu adaptaciju ličnosti.”

    Osobe sa paranoidnim poremećajem su pametne, perfekcioniste, izuzetno sumnjičave i teško funkcionišu u društvu, povučene su i veruju da su jednine pravedne. Kod njih su česti izlivi besa ali njihove ideje ne prelaze u sumanutost.

    Osobe sa paranoidnim crtama su osobe sa paranoidnim poremećajem, smao u dosta manjoj meri.

    „Osoba sa paranoidnom adaptacijom ličnosti je zdrava osoba, koja je jeste perfekcionista, sumnjičava i veoma pametna, ali je to ne remeti u svakodnevnom funkcionisanju i dobro je uklopljena u svoju porodicu i društvo”, prema rečima dr Bubere.

    Sad, svako od nas ima neku adaptaciju ličnosti, šizoidnu, opsesivnu ili neku drugu i sa njom sasvim dobro funkcionišemo. Ali, da li je Džordž Kluni u Vas zaljubljen i da li su u autobusu danas svi pricali o Vama?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *