SNS bez Vučića – JE MRTVO POLITIČKO PREDUZEĆE

Iza javnog licitiranja lojalnosti Vučiću stoje sebični interesi partijske oligarhije

Kakva farsa!

Naprednjaci se, u ovim vrelim letnjim danima, takmiče u iskazivanju servilnosti svom partijskom šefu. Ne vidimo, ponavljaju kao navijeni jedan za drugim, nikog drugog osim Vučića, na stranačkoj poziciji No1.

Pre dva dana Dnevnik je objavio intervju sa Milošem Vučevićem, u kojem ovaj naprednjak ne odstupa od ustanovljenog i ritualizovanog retoričkog obrasca. Nema nikog, kaže, ko od Vučića može bolje da vodi stranku i državu.

Nema, dakle, u najvećoj i najmasovnijoj partiji u Srbiji izbora za poziciju prvog u stranci. Sve ostale pozicije su prazne, samo je pozicija prvog rezervisana. Svi ostali su zamenljivi, samo Vučić nije.

Ne treba, poručuje Vučević, menjati kapitena ekipe koja pobeđuje. Čudo jedno kako svi vole ove, od dugotrajne upotrebe, izlizane sportske metafore. A moguće je i da govor, kad se stavi u funkciju simulacije, počinje da se guši, da gubi na svežini i izražajnosti!?

Tek, Vučević želi jasno da nam stavi do znanja da je smenjivost ključni stranački princip. Ako odustanemo od smenjivosti, onda prvi koji je ušao u prostoriju može u njoj ostati doveka – objašnjava šef gradske uprave i energično poručuje da to u politici tako ne može. Odnosno može, ako se prvi u prostoriji zove Aleksandar Vučić.

Nije, međutim, jasno zašto bi Vučić bio izuzet od kompeticije? Njegova kosovska politika je doživela debakl, što je i sam priznao. Pregovori sa Albancima su kolabirali i ne vidi se da li bi i kada ponovo mogli biti nastavljeni. Pored toga, on iz dana u dan krši ustav, zauzima se za ljude na čijoj bi odgovornosti morao tvrdo insistirati, lažno se predstavlja i podilazi, na predrasude naslonjenom, najprimitivnijem delu biračkog tela, pa svako ko može, gleda da iz ove zemlje ode što pre.

U pravu je Vučević kad kaže da je u SNS mnogo ljudi. Mnogo je onih frustriranih i nezadovoljnih, onih čije ambicije nisu zadovoljene i koji smatraju da je došlo vreme da i oni budu namireni, kako bi, konačno, i oni postali neko i nešto.

Bojim se da umorne, mrzovoljne, inertne, zatvorene i pomalo, kako kaže Vučević, sebične naprednjake, neće zameniti oni koji su vredniji, pametniji, otvoreniji, benevolentniji i demokratiji privrženiji, nego oni „laktaviji“, koristoljubiviji, neodgovorniji i, u lojalnosti vođi, agresivniji.

Možda će neko reći da stanje naprednjačke unutrastranačke demokratije nije pitanje kojim treba da se bave ljudi izvan stranke, ali to je potpuno naopak rezon. Sve dok se preko poreza prikupljen budžetski novac preusmerava u naprednjačku kasu, građane bi, baš zato što je u pitanju njihov novac, moralo da interesuje hoće li pozicija šefa stranke biti u potpunosti otvorena za unutarstranačko nadmetanje.

Drugačije rečeno, unutarstranačka demokratija nije interna stvar naprednjaka, nego stvar od javnog interesa i tiče se svakog člana političke zajednice.

Iza čitavog ovog javnog licitiranja lojalnosti Vučiću stoje sebični interesi partijske oligarhije. I Vučeviću, kao, uostalom i svakom drugom stranačkom oligarhu, sasvim je jasno da je SNS bez Vučića mrtvo političko preduzeće, a bez tog preduzeća nema ni njih, ni njihovih pozicija, ni njihove važnosti, ni sinekura. Ničega.

Pre dve godine Vučić je najavio svoje povlačenje, čak ga je i fiksirao za januar 2019. godine. Ne bi nas iznenadilo da opet skoči sebi u usta i svoje povlačenje ponovo odloži.

Uostalom, zar nije izjavio da će baš on predložiti svog naslednika? Javnost se ovih dana ubi spekulirajući ko bi to mogao biti. Možda u ovome trenutku ne znamo njegovo ime i prezime, ali sa sigurnošću možemo pretpostaviti da će to biti neko ko se ne razlikuje od, na primer, predsednice vlade, neko ko će se uvek i o svemu konslutovati sa Vučićem i ko će pristati da mu Vučić u svemu bude instruktor, mentor, trener i vodič.

Kao patron koji vodi računa o interesima svojih klijenata i kao populist, koji ne zapostavlja sendvičare i krezube, mogao bi, mnijem, pod „pritiskom“ svojih lojalista opet reterirati. Tome, čini mi se, i služe ovi farsični pozivi da na čelu stranke ostane još malo. Sve dok od Srbije ne ostanu iznutrice i pileće nogice.

Izvor: Gerila

Podeli
Updated: јул 19, 2019 — 4:28 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *