Umesto da pomognu – naprednjaci od prinudnih iseljenja prave biznis


FOTO: PRINTSCREEN

Slučaj bivše vaspitačice Slavice Tripković je sumoran, to je priča o državi koja svoje građane ostavlja na cedilu: 35 godina staža, 33.000 dinara penzije, stan od 23 kvadrata čija mesečna otplata staje 55 evra i još rata starog kredita u švajcarskim francima. Sve je to ova penzionerka iz Novog Sada nekako krpila, ali kada se pre tri godine teško razbolela, novac za lekove je pokvario matematiku. Ubrzo je počela da kasni sa plaćanjem komunalija – pa joj je dug skidan sa penzije. Onda zbog toga više nije mogla da plaća ratu za stan solidarnosti.
Za tri godine neplaćanja dug je stigao do 2.000 evra. Tada je na njenu adresu stigla presuda da se do 15. marta iseli iz stana pod pretnjom prinudnog iseljenja. „Bila sam zaprepašćena. Prosto nisam mogla da verujem da se to događa, da može da mi se oduzme stan solidarnosti koji sam više od pola isplatila i da se donese presuda bez mene, a bila sam zdravstveno sprečena da prisustvujem“, priča Slavica Tripković za DW. „Rekla sam im da ja nemam gde. Mogu samo da skočim u Dunav.“
Slavičin slučaj nije usamljen, ali država nema podatke o tome koliko još ljudi u Srbiji deli njenu muku. Bez krova nad glavom ostaju oni koji nemaju novca da plate usluge javnih preduzeća čak i kada su dugovi zaista mali, ili dužnici za bankarske kredite. Podatke sporadično beleže nevladine organizacije, pa tako Praksis navodi da je 2010. i 2011. godine zabeleženo 936 pojedinačnih slučajeva iseljenja po Zakonu o stanovanju – što ne obuhvata iseljenja zbog dugovanja ili nesređenih imovinskih odnosa.

A šta radi vladajuća većina?

Vladajuća većina je gromoglasno prećutala ovaj socijalni problem i donošenjem Zakona o stanovanju prošle godine. Amandmani kojima je trebalo izričito zabraniti prinudna iseljenja su odbijeni. Naprotiv, Zakon o stanovanju i Zakon o izvršenju i obezbeđenju zapravo su stvar samo pogoršali. Ivan Zlatić iz organizacije „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“, koja je kritikovala zakon, ističe da je najveći problem novog Zakona o stanovanju to što se on ne bavi stanovanjem, već održavanjem zgrada. „Čitav duh zakona je takav da je to da li ću spavati na ulici ili ne samo moje privatno pitanje i to se apsolutno nikoga ne tiče“, priča Zlatić za DW.
Za održavanje zgrada ubuduće će biti zaduženi takozvani profesionalni upravnici, koje će plaćati stanari, ali će, kaže Zlatić, oni zapravo obavljati posao za državu. „Upravnici zgrada su profesionalni cinkaroši. Oni nemaju drugu ulogu osim da raznorazni uterivači dugova ili isterivači ljudi imaju bolji pregled kako da namire svoj interes. Ništa dobro ne može da proiziđe iz činjenice da je upravnik zgrade privatni preduzetnik koji ima državnu kontrolu. Država mu daje licencu da maltretira i cinkari građane i od toga zarađuje, a ako u tome ne bude bio dovoljno dobar, izgubiće licencu“, priča Zlatić.
Priskočiće u pomoć i privatni izvršitelji, koji su ušli u biznis sa prinudnim iseljenjima jer se bave prinudnom naplatom ili zaplenom imovine, i dobijaju procenat od onoga što naplate ili zaplene. „Pitanje da li će neko noćas spavati na ulici ili ne, vladajuča većina SNS a i SPSa je ostavila na brigu onima koji rade na procenat od onoga što prinudno naplate ili oduzmu. Da bi sve bilo još gore, kontrola na koji način se ti postupci obavljaju, gotovo da i ne postoji, a svedoci smo brojnih slučajeva gde se prilikom tih naplata pojavljuju izvršitelji sa „krupnim momcima“ kao da se radi o mafijaškim obračunima. Pa tako građanima koji se bore za vlastitu egzistenciju, ostaje samo pritisak medija i javnosti, solidarnost građana, i sve učestalije pretnje u kojima se bespomoćni ljudi poliju benzinom i viču „hajde, dođite da me iselite’.
Iako sumorna, svakodnevnica daje i tračak nade, zahvaljujući baš pritisku medija, i solidarnosti, penzionisana vaspitačica Slavica Tripković ostaće u svom solidarnom stanu. Za svega nekoliko dana građani su skupili novac za isplatu njenog duga i gotovo kompletan preostali iznos za stan. Koliko će ljudi imati sreću da se izvuče, nažalost nećemo saznati, jer državu čak ni statistika o takvim slučajevi ne zanima, a kamoli narod, o kom su puna usta SNSu i predsedniku Vučiću.

Podeli
Updated: фебруар 12, 2019 — 5:08 pm

1 Comment

Add a Comment
  1. polako,nicija do zore nije gorela,svaki dinar ima da bude vracen onima koji su opljackani,a sva govna vlasti i ovih mafijasa ima da ostanu bez icega,mater im bolesnu vise.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *