Neprekidna, višesatna gostovanja Aleksandra Vučića na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uz bezbroj repriza, u predizbornim kampanja i van njih – ostavljaju dramatično loše posledice po demokratske procese i institucije, kojima će trebati godine da se koliko-toliko oporave kada on jednom ode sa vlasti, upozoravaju sagovornici VOICE.
Njegovim medijskim „ispiranjem mozga“ sa malih ekrana ne samo da su prekršene brojne zakonske norme, već i elementarni obrasci ponašanja visokih državnih funkcionera, kao i dobar ukus – njegovi medijski nastupi obiluju neistinama i netačnim podacima, brutalnim obračunom s političkim neistomišljenicima i nepoćudnim medijima, te korišćenjem primitivnog rečnika neprimerenog visokim državnim funkcijama koje Vučić obnaša.
Sveprisustvo u jutarnjim programima, večernjim talk-show i drugim emisijama, s porodicom i/ili prijateljima, ističu sagovornici VOICE-a, Vučić koristi za demostraciju i veličanje sopstvene moći, dok istovremeno političke protivnike nekažnjeno naziva kretenima, ološima, bitangama, lopovima, što kasnije papagajski ponavljaju funkcioneri njegove stranke, da bi, na kraju, takav manir postao deo javnog govora.
Poznavalac mentaliteta
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić, za VOICE ocenjuje da je evidentno da Aleksandar Vučić odlično poznaje “srpski mentalitet”, odnosno mentalitet ovdašnjih birača ili da ima jako dobre saradnike oko sebe.
– On prilično dobro manipuliše nečim što bi, u stvari, trebalo da se menja u našem mentalitetu, a to je ta sklonost ka autoritarnosti, prevelikom poverenju u vođe i nekog ko će umesto nas da odlučuje o našem životu – kaže Mihić, navodeći da je Vučiću jasno da se društvo u tom pogledu nije dovoljno promenilo u periodu od 2000. do 2012. godine, te da je način razmišljanja isti kao za vreme Slobodana Miloševića.
– On to dosta dobro koristi time što se pojavljuje na televiziji i što sebe predstavlja kao čoveka iz naroda, koji jako dobro prepoznaje muke običnog građanina, koji zna sva neka tamo mala seoca… Našim građanima to prija, pošto misle da im treba neko ko će voditi računa o onom najmanjem čoveku iz najmanjeg sela u Srbiji – navodi Mihić. – On odaje utisak i šalje poruku: tu sam za vas od 0-24, šta god treba da se radi, ja sam tu. Kad god se nešto desi, on je tu da prokomentariše, da kaže šta misli o tome i time kreira mišljenje drugih oko njega, koji onda nastave samo u tom pravcu – navodi naš sagovornik.
Sociolog Ratko Božović za VOICE ocenjuje da je Vučićevo pojavljivanje u „njegovim televizijama“ sa nacionalnom frekvencijom toliko učestalo da može slobodno da, po minutaži i vremenu prisustva u medijima, konkuriše za Ginisovu knjigu rekorda. Vučić je, kaže Božović, u neprekidnoj predizbornoj kampanji jer shvata da je uticaj društvenih mreža precenjen kod najšireg auditorijuma.
– Od uticaja na najširi auditorijum zapravo su televizije i one, po mom mišljenju, rešavaju pitanje izbora i izbornog rezultata ili političkog uticaja koji se ovde nameće preko Vučića. Vučić je ovde zamena za sve institucije, za sve organizacije, za sve što bi bilo organizovano na bilo kakav način – ističe Božović, napominjući da on nastupa kao protagonista gotovo jednopartijskog sistema, što je koncept koji je došao sa Srpskom naprednom strankom.
– On ima na n-ti put više od svih drugih skupa. Njegov aplauz može da traje na jednoj televiziji duže nego svekoliko pojavljivanje svih njegovih političkih oponenata ili opozicije u kampanji. On označava tu apsolutno neravnotežu. On može sve, on može svekoliko vreme da uzme pod svoje na tim televizijama koje doživljava kao lične televizije – smatra Božović.
Predsednički teleshop
Marketinška stručnjakinja Nadežda Milenković Vučićevo ponašanje upoređuje sa teleshopom, napominjući da se pri običnom reklamiranju proizvoda poput koka-kole mora voditi računa o budžetu, ali i o tome da se ne predstavlja kao nešto što nije, što kod Vučića nije slučaj.
– Koka-kola se reklamira kao ono što jeste i ne pokušava da se predstavi kao zdravo piće koje je i svemogući lek – otpušava nos, otklanja bolove i zaceljuje rane, a ako je sipate u dizel i motor će bolje da vam radi. Dok ovaj naš predsednički proizvod poručuje da moramo svakodnevno da ga konzumiramo i onda će svi problemi biti kao rukom odneseni. I u tome više podseća na one iritantne teleshop reklame. Prvo nam objasni da imamo neki problem koji zapravo nemamo – baš kao što nas u teleshopu ubeđuju da se bez tog proizvoda ne može otvoriti konzerva ili da ne možete spavati bez tog jastuka. Mi, naravno, nismo ni znali da imamo problem ni sa konzervom, ni sa jastukom, ni sa opozicijom i zlonamernim stranim faktorima koji ruše vlast. Ali nam se u predsedničkom teleshopu objasni da su to naši stvarni problemi i da neizostavno naručimo proizvod koji će ih jedini rešiti – ističe Milenković.
Ipak, kaže, nije sve u reklami, mnogo je više u kanalima za prodaju.
– Kad dođu izbori, ljudi već nekoliko godina ne biraju na osnovu reklame već pod pritiskom prodavaca. Koji mnogo više navaljuju nego oni iz telemarketinga. Ti vas bar samo zivkaju telefonom, ovi dolaze na vrata i ne popuštaju dok ne kupite njihov proizvod, odnosno dok oni ne kupe vaš glas – navodi Milenković.