Alkos kod Svetog Petra
Dolazi alkos kući pijan k’o letva i
zavlači se kod svoje žene u krevet.
Odjednom vidi nekog čoveka koji
ima dugu belu haljinu.
Ko si ti?
Ja sam Sveti Petar.
A, je l’ to znači da sam ja mrtav.
Da.
Kako tako? Nisam se pozdravio sa porodicom, sa ženom i decom.
Moraš da me vratiš, i to brzo!
Mogu da te vratim samo u obliku psa ili kokoške.
Neka bude kokoška. Znam jednu farmu blizu našeg stana…
Sveti Petar pljesne rukama i alkos odjednom vidi perje po sebi.
Nailazi petao:
Ti si nova koka ovde, a?
Da. Sve je lepo ovde, ali osećam se da ću nekako da puknem.
Nemoj mi reći da nikada nisi snela jaje?
Ok, samo se ti opusti i pusti da sve ide svojim tokom…
Alkos tako i uradi i… op! Izađe prvo jaje.
On sav sretan što je osetio maternstvo.Kad op! I drugo jaje.
Alkos poče da vrišti od sreće.
Taman kad je hteo da snese treće,
iznenada oseti snazan udarac u potiljak i glas kako viče: