Atentatoru na Pavelića Blagoju Jovoviću ulica u Zemunu

Blagoje Jovović, kapetan Jugoslovenske vojske u otadžbini dobiće svoju ulicu u Zemunu. Bivša Zagorska, zvaće se ulica Blagoja Jovovića. To je odlučila Komisija za ulice i spomenike grada Beograda.

Blagoje Jovović upisao se velikim slovima u svetsku i srpsku istoriju 10. aprila 1957. godine. Baš na da Nezavisne države Hrvatske kapetan Jovović je u Lamos Palosani, predgrađu Buenos Ajresa sa dva metka teško ranio Antu Pavelića, poglavnika NDH. Pavelić je od posledica tih rana umro dve godine kasnije, 28. decembra 1959. u Madridu.

Posle poraza generala Draže Mihajlovića 1945. kapetan Jovović je prebegao u Italiju. Tu je po raznim logorima proveo dve godine, pa je 1947. iz Đenove otplovio put Argentine. Dok je bio u tim logorima, komunikativan i uvek u pokretu, čuo je da se u Italiji nalazi i Ante Pavelić, pod zaštitom Vatikana i obaveštajnih službi SAD. Kako piše u svojoj knjizi „Dva metka za Pavelića“ još tada je imao ideju da ubije Pavelića.

Nastanio se u Rozario (Argentina) bavio se raznim poslovima i na kraju postao imućan trgovac. Kako piše Pero Zlatar (umro je u petak ujutro u Zagrebu) u svojoj dvotomnoj knjizi „Meta Pavelić“ Jovović je bio u duši avanturista.

Loading...

Navodno bio je jedno vreme u partizanima, pa je u nekoj svađi, priča se, ubio nekoga, i iz partizana otišao na Ravnu Goru. Uz to i jedna sumnja:Naime, preko Radio Beograda mlađani kralj Petar II obratio se građanima uoči odlaska iz zemlje. Pričalo se da je to nije bio kralj Petar, bio je to Blagoje Jovović, koji je imao dar da imitira glasove po želji.

Emigrant Blagoje Jovović četo je odlazio u Buenos Ajres, u srpsku enklavu čiji je centar bio Hram „Svetog Save“. To je saznao da je Pavelić u Buenos Ajresu, često odlazi u neke lokale, ima telesnu gardu ali se i ne čuva. Tu se u Jovovićevu dušu ugnezdila ideja o atentatu.

Tražio je oružje, njegov zemljak, izvesni Krivokapić je imao pravi pištolj, ali nije ga dao Jovoviću. Jovović je na kraju nabavio mali, ženski pištolj, malog kalibra koji je eventualno mogao da ubije čoveka sa nekoliko metara. Sačekao je Pavelića u predgrađ Lamos Plosana 10. aprila 1957. uveče, nedaleko od stanice šinobusa kojim se poglavnik vraćao sa proslave „Obljetnice NDH“

Jovović je pratio Pavelića, koji je za tu veče otpustio telohranitelje, („vratite se na proslavu“ ) koji je posle tridesetak metara osetio da ga neko prati. Poglavnik je ubrzao hod, Jovović je potrčao za njim, stigao ga i sa razdaljine od pet-šest metara ispalio u Pavelića pet metaka. Dva su ga pogodila, Pavelić je pao i urlao, Jovović je pobegao sporednom ulicom.

Posle atentata Jovović se krio neko vreme kod paroha u crkvi Svetog Save, jer kapetan Jovović se poverio parohu šta smera. Policija je tragala za atentatorom, ali Srbi su čuvali svog novog heroja, sve se završio tako što je Pavelić, radi sigurnosti uz pomoć Evite Peron i njenog supruga Huana Dominga Perona, predsednika Argentine, prebacio u Madrid. Generalisimus Francisko Franko nije mogao da odbije molbu predsednika Argentine, jer mu je on poslao brodovima pšenicu, da Šaniju ne uništi glad. Uslov je bio da Pavelić ćuti i da se ne bavi politikom.

Potrpredsednik Goran Vesić u saopštenju o novom imenu bivše Zagorske ulice kaže da je Blagoje Jovović, Srbin iz Crne Gore, srpski junak. Pre ulice u Beogradu kapetan Jovović je dobio mural u Sopotu 3. oktobra 2019. A malo je poznato da je 1999. kad je prvi put posle 1944. posetio Crnu Goru, U Nikšiću ili Danilovgradu dobio ulicu i spomen plaču. To je nastalo posle osamostaljenja Crne Gore pod pritiskom Hrvatskebzajednice u Crnoj Gori i izvesnih preporuka iz EU i NATO

Podeli
Updated: 30 јула, 2020 — 7:43 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.