Beli: Nudili su mi 150.000 evra da osnujem stranku i odvlačim glasove

Ponudili su mi 150.000 evra da osnujem stranku, da se zaje*avam i odvlačim glasove opoziciji, izjavio je u intervjuu za N1 Luka Maksimović, poznatiji kao Ljubiša Preletačević Beli. Na naše pitanje od koga je dobio tu ponudu, Luka je odgovorio: „Sigurno od vlasti, ali nije me vlast direktno kontaktirala već jedan drugi igrač“.

Sagovornik N1 tvrdi da je to bila jedina “nepristojna“ ponuda koju je dobio od kad je ušao u politiku.

“Iskreno, razmišljao sam nekoliko dana o tome, ali sam rekao sebi da to ne mogu da uradim“, otkrio je detalje svog unutrašnjeg dijaloga kandidat za predsednika Srbije na izborima 2017, koji se tada pojavio kao potpuni anonimus i osvojio gotovo 350.000 glasova.

Tvrdi da ni pre ni posle tog događaja nije razmišljao o osnivanju sopstvene partije, jer je, kako kaže, navukao fobiju od svega toga kad se raspao pokret “Samo jako“, pa je sa drugom ekipom izašao na izbore za Skupštinu grada Beograda. Tada nije ponovio uspeh sa predsedničkih izbora jer je osvojio svega 2,5 odsto glasova, izgubivši poverenje birača koji su se osećali izneverenim.

Devedeset odsto ljudi bi se prodalo da su bili na mom mestu

„Sve mi se zgadilo, naročito posle pljuvačine kojoj sam bio izložen na beogradskim izborima. Intuicija mi je govorila da ne treba da idem na te izbore, ali je nisam poslušao. S druge strane, nisam želeo da bacim u vodu sve ono što smo dotad uradili. Možda i sad treba nešto pokušati. Razmišljam u tom pravcu, stvaram neki koncept u glavi. Kad bih krenuo u tu priču i recimo ušao u parlament, dobio bih neku vrstu legitimiteta, a ujedno bih kao poslanik obezbedio materijalnu sigurnost za sebe i svoju porodicu. Ne bih morao da rintam i lomim kičmu, nego bih lepo primao platu da ih sve zaje*avam“.

N1: Prate te glasine da si “Vučićev čovek“ i da ti je zadatak da odvlačiš glasove pravoj opoziciji…

Luka: Prvo je od naprednjaka iz Mladenovca krenula priča da smo Soroševi plaćenici, a posle predsedničkih izbora se pričalo da sam Vučićev čovek. To je ta čuvena srpska šizofrenija gde se više ne zna ko šta priča i čiji sam ja na kraju.

N1: Pa, čiji si?

Luka: Mamin i tatin. Problem je to što ljudi polaze od sebe, pa kažu “ma, uzeo je lovu”, jer bi oni tako uradili. Garantujem da bi se devedeset odsto ljudi prodalo da su bili na mom mestu.

N1: Priča se i da imaš kafić, da si dobro unovčio svoj politički angažman…

Luka: Kad je počelo da se priča da imam lokal u centru Beograda, nijednog trenutka nisam želeo da se pravdam bilo kome, već sam krenuo u kontra priču da otvaram pečenjare, frizerske salone… Tek posle godinu dana su ljudi kroz tu satiru shvatili da je priča da sam se prodao potpuno besmislena. Inače, kafić sam otvorio sa ekipom iz naše Grupe građana “Ave, Beli” i bio je zamišljen kao alternativno mesto na kojem će se okupljati mladi umetnici. Našli smo prostor u Ulici Đure Jakšića, neki podrum koji smo jeftino zakupili i sami adaptirali. U kafić se ulazilo kroz prozor, što je bila prava atrakcija. Krenulo je dobro, ali su komšije počele da se bune. Potegli su neke veze u Gradu, pa su nam pisali kazne za sve i svašta. Shvatili smo da s tim ne možemo da se nosimo jer su pazari bili smešni, pa smo nakon šest meseci ugasili lokal.

Otvaranje kafića usmerilo ga je ka novom profesionalnom angažmanu jer se već godinu i po bavi molerajem, a u “biznis“ je krenuo nakon što je okrečio svoj lokal.

“Vidim da umem to da radim, pa okrečim svoj studio i oduševim se kako sam ga sredio. Talentovan sam za moleraj (smeh). Plafon u žuto, nije ono klasikica u belo… Pomislih, što ne bih počeo da radim moleraj, dobro se plaća, a prija mi i da malo skrenem misli od svega što mi se dešavalo. I počnem tako da krečim drugarima, po preporuci, a evo sad zovu ljudi, vole kad ja dođem da im radim moleraj. Nedavno sam krenuo da radim izolaciju stiroporom, naučio sam i taj zanat. Od toga živim, kao i od kafane u Mladenovcu, koju vodim od kad mi je otac preminuo. Ta kafana me je odgajila, to moram da nastavim da radim.”

Možda izađem na izbore kao stranka slovačke manjine

Nije se pokajao što je ušao u politiku, a svoj angažman doživljava kao ubrzani kurs odrastanja.

“Tu ukapiraš kako stvari funkcionišu i kakvi su ljudi zaista. Bilo je tu lepih stvari, ali i mnogo ružnih. Ipak, ne kajem se i sve bih to opet ponovio.“

Pored satire, koja je bila u fokusu predsedničke kampanje, u pozadini je trebalo da postoji i ozbiljna priča, ali kaže da nije imao ko da je vodi. Sada želi da okupi ekipu koja bi mogla da radi ozbiljne stvari. Uozbiljio je i svoj imidž, a ceh je platio rep po kojem je bio prepoznatljiv. Nešto slično je 1997. uradio Vuk Drašković, kada je drastično promenio imidž pred izbore koje je veći deo opozicije bojkotovao. Da li se to istorija ponavlja?

Razmišlja o nekoj vrsti „otvorene liste“, na kojoj bi se, objašnjava, našli ljudi od integriteta.

„Ako se boriš za pravu ideju i možes da dovedeš hiljadu ljudi koji će da te podrže u toj borbi, imaš mesto na listi. Voleo bih da u toj priči ujedinim istinsku levicu i desnicu, ma koliko se to činilo nemogućim. Možda to bude i slovačka manjinska stranka jer imam i slovačko državljanstvo, evo sad mi se rodila ta ideja. Hiljadu potpisa i rešena stvar, a na izborima nema cenzusa od pet posto.“

Nije prelomio da li će definitivno izaći na izbore, ali kaže da mora brzo da se reaguje jer je “situacija triput gora nego pre dve godine”.

“Ovi na vlasti su ludi, nisu normalni, a opozicija nema pojma gde udara. Verujem da ovde postoji potencijal za mlade ljude u politici, ali je mnogo teško održati se u ovoj prljavoj igri gde te sapliću na svakom koraku. Verujem da će se pojaviti novi, mladi ljudi, ali oni moraju da znaju da ih čeka prava klanica. Kad niko ne stoji iza tebe, kad nemaš jaku infrastrukturu i novac, retko ko se usuđuje da krene u tu neravnopravnu borbu.”

Ostaje dilema da li bi na izbore izašao kao Luka Maksimović ili Beli Preletačević.

“Dobra je stvar to što Beli nije umro. Beli se samo povukao. Napravio bih neku analizu, pitao ljude šta misle da je pametnije. Treba razraditi tu priču i videti kako Beli razmišlja na tu temu. Treba popričati s njim. Dokle god je ovakva vlast u Srbiji Beli je živ, jer je on njihov odraz u ogledalu.“

Bojkot izbora za njega nije opcija, čak i po cenu da ga ponovo nazovu “Vučićevim čovekom“.

“Bojkot bi imao smisla samo kad bi kod kuće ostalo osamdeset odsto ljudi. Zagovornici te ideje kažu ‘nećemo da dajemo Vučiću legitimitet’, a znaju da će on sam da stvori lažnu opoziciju. Sa tamo nekim Vacićem i sa ostalom bandom će izaći na izbore i pobediti, a mi ćemo da čamimo četiri godine. Šta dobijamo ako ne izađemo na izbore na kojima će on učestvovati sa tri izmišljene liste? Opstaće samo stranke koje vode ljudi sa ozbiljnim kapitalom jer one mogu da prežive čak i ako ne izađu na izbore, a ostale partije se gase.”

Da je 2017. izabran za predsednika Srbije, ubeđen je da bi tu dužnost obavljao mnogo bolje od Aleksandra Vučića.

“Zamisli mene na tamo nekom samitu sa Trampom… Verovatno bih ga šarmirao (smeh). Jer ovaj (Vučić) je antipatičan i njima, kao što je i nama. Oni vide ko je on, to su ozbiljni igrači. Vidi, siguran sam da bih uspeo da napravim neku finticu da popravim ugled Srbije u svetu. Bolje bih igrao od njega, tu nema nikakve dileme. Vučić ozbiljno manipuliše ljudima, narod je ucenjen. On šuri ovaj narod. Ljudi ga se plaše. Svakako sam bliži opoziciji, jer je vlast u Srbiji oličenje zla. Ipak, kad bih ušao u parlament, ne bih ulazio u koaliciju ni sa Vučićem ni sa opozicijom.“

Smatra da se opozicija bavi trivijalnostima, umesto da se fokusira na bitne stvari.

“Mnogo buke se podiglo oko plagijata Siniše Malog. Dobro, čovek je bitanga, prevarant, to je uradio i tu nema dileme. Šta ste drugo očekivali? Ne samo da Mali ne treba da ostane ministar, već ga treba vratiti u osnovnu školu. Samo ne shvatam zašto na to trošimo toliku energiju i vreme, dajte da se bavimo nekim važnijim temama.“

Popularnost je stekao ulaskom u politiku, a sad pokušava da postane poznat i na muzičkoj sceni. Sprema solo hip-hop album, za koji kaže da će biti polukomercijalnog tipa, kao i album sa bendom “El Pre3idente”, koji je nastao neposredno nakon poslednjih predsedničkih izbora.

“Sviramo neki hard kor hip-hop, imali smo već petnaestak svirki, a priča se sviđa ljudima. Od te muzike ne može da se živi jer nije komercijalna, ali je to jedna od stvari koje mi mnogo znače.”

Podeli
Updated: новембар 28, 2019 — 11:48 am

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *