DRUGI PIŠU Blumberg: Samo još Vučić drži Malog na funkciji

Političari u istočnoj Evropi nikako da odustanu od loših navika: pumpanje poverenja varanjem radi sticanja maštovitih kvalifikacija. Poslednji koji se suočava sa takvim problemom je srpski ministar finansija Siniša Mali.

Odbor za etiku Beogradskog univerziteta odlučio je da doktorat Siniše Malog okarakteriše kao neakademsko ponašanje i pozvao da se njegova doktorska teza poništi jer je kopirao delove od drugih autora, ne navodeći izvore, piše Blumberg.

U Srbiji su studenti pozvali Malog da odstupi sa mesta ministra finansija. Međutim, on i dalje uživa poverenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i očekuje se da će ostati na toj funkciji, navodi „Blumberg“.

Pre odluke Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu Mali je istakao da bi najradije pocepao svoj doktorat i da napiše novu disertaciju, a nakon odluke rekao je da „zna da to nije uradio“.

Loading...

– Znam da to nisam učinio. Ovim ću se problemom pozabaviti u narednih nekoliko dana odvojeno, a sada me najviše brine srpski budžet i stvari za koje sam plaćen – rekao je Mali za Tanjug, a prenosi „Blumberg“.

Kao slične slučajeve „Blumberg“ navodi primer mađarskog predsednika Pala Šmita koji je podneo ostavku 2012. godine, dok su dva češka ministra isto to učinila prošle godine. Bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, kog su 2014. godine srušili demonstranti, borio se da ubedi glasače da je doktorirao ekonomiju.

Želja za dostizanjem naučnih dostignuća na istoku Evrope potiče još iz vremena komunizma, kada je akademsko zvanje vezano za nečije ime bilo neophodno da bi se ta osoba boilje kotirala u političkoj sferi i zauzimala važna mesta u državnim institucijama, navodi „Blumberg“.

– Akademske titule su značile kako bi se neko razlikovao od gomile, gde su svi trebalo da budu jednaki. I dalje koristimo akademske titule u svakodnevnoj komunikaciji – rekao je Bohumil Kartuz iz istraživačkog centra „EDUin“ u Pragu.

Razlika je u tome što se danas zvaničnici suočavaju sa mnogo većom pažnjom od svojih prethodnika iz doba komunizma, koji su bili zaštićeni strogim cenzorskim pravilima. Transparentnost se drastično povećala, uz obavezno izveštavanje o bogatstvu i stalnu pažnju medija.

Ostavke zbog lažnih diploma

Klavdija Markež postala je slovenačka ministarka obrazovanja sa najkraćim radnim stažom. Od te funkcije odustala je 2015. godine posle samo pet dana, pošto su novinari otkrili da je plagirala više od dve trećine magistarskog rada.

U Bugarskoj je bivšoj šefici Poljoprivrednog fonda izrečena uslovna kazna zatvora 2012. godine nakon što je priznala da je lažirala diplomu.

Ostali na funkcijama uprkos plagiranju

Sa druge strane, ima i onih koji su i dalje ostali na funkcijama uprkos nečasnim radnjama. Andrej Danko ostao je predsednik parlamenta Slovačke. I dalje vodi glavnu nacionalističku stranku u zemlji, čak i nakon što je njegov bivši Univerzitet potvrdio izveštaje medija da je plagirao svoju doktorsku tezu. Bivši rumunski premijer Viktor Ponta svojevremeno je izgubio doktorat nakon što su se pojavile optužbe da je plagirao delove disertacije, ali je odbio da podnese ostavku, piše ovaj medij.

Podeli
Updated: 22 новембра, 2019 — 1:27 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.