Evropske obaveštajne službe: Porfirije, Vučić i Đilas bi mogli da okrenu Srbiju Zapadu

Medijski izveštaji o navodima Evropske obaveštajne službe koje su izradile analizu u kojoj se ocenjuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da preduzme korake na domaćoj i međunarodnoj sceni kako bi odložio svoj raskid sa Rusijom, a u međuvremenu nastavio da pridobije ustupke Zapada su realne, smatra sagovornica Danasa Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Dragoljub Anđelković, politički analitičar, ističe za Danas da ako bilo koja od zapadnih obaveštajnih službi – koje su navodno izradile analizu ponašanja Srbije i njenih vlasti u kontekstu traženog uvođenja sankcija Rusiji – svoj posao rade iole profesionalno, ne mogu da dođu do drugačijeg zaključka. U pitanju su, dodaje on, kako to anglosaksonci kažu, brutalne činjenice.

Naime, ovaj dokument, koji ima klasifikaciju „tajno“, je, prenosi Radio Slobodna Evropa, izrađen od strane više evropskih obaveštajnih službi, za potrebe Evropske službe za spoljnu akciju, na čijem je čelu šef evropske diplomatije Žozep Borelj.

U dokumentu, gde se analiziraju naredni koraci koji će preduzeti predsednik Vučić s ciljem nastavka politike balansiranja, ističe se da je ruska invazija na Ukrajinu, smatraju evropski obaveštajci, predstavila problem odnosa snaga za predsednika Vučića, smanjujući manevarski prostor Srbije u oblasti spoljne i bezbednosne politike.

Loading...

„Kako bi ublažio snažan pritisak Zapada u vezi sa sankcijama, predsednik Vučić planira da preduzme različite poteze, na međunarodnom i unutrašnjem planu kako bi sprečio negativne implikacije po Srbiju, ali najviše da sačuva sopstvenu političku moć“, naglašava se u internom dokumentu.

Između ostalog se navodi da je velika verovatnoća da će on odlagati formiranje nove vlade što je duže moguće, koristeći to kao izgovor za odlaganje uvođenja sankcija Rusiji. Izbori u Srbiji održani su 3. aprila. Na njima su Vučićevi naprednjaci osvojili 120 mandata u Skupštini Srbije, dok je u Parlamentu od 250 poslaničkih mesta potrebno najmanje 126 glasova za formiranje vlade.

– Realni su navodi iz ove analize. Ta analiza opisuje predsednika Srbije koji pokušava da balansira izmežu dve strane i da što je duže moguće odugovlači odluku o uvođenju sankcija. Istovremeno imamo i pokušaj Rusije da se Srbija dobija na njihovu stranu. Pokušaj posete Sergeja Lavrova i eventualna poseta Nikole Selakovića, šefa srpske diplomatije Moskvi. Manevarski prostor za Vučićevu politiku se sužava i on je za Srbiju objektivno gubitak vremena. Za Srbiju je mnogo veći gubitak da izgubi podršku Evropske unije i sve ono što uz to ide. Još je veći gubitak za društvo koje bi u tom slučaju da ode na drugu stranu izgubilo perspektivu nekog uređenog društva i svih tih vrednosti na kojima EU počiva. Tako da je veliki ulog u pitanju – smatra Sonja Biserko.

Prema rečima Dragoljuba Anđelkovića, Srbiji se ne nude nikakvi ustupci po pitanjima koja su njoj bitna kako bi se udaljila od Moskve, već se naprotiv u istu ravnu sa takvim zahtevom stavlja odustajanje od vitalni srpskih interesa.

– Tako se pojačava predstava u velikom delu građanstva Srbije da Zapad od nas, pod plaštom okretanja od Rusije, traži da izdamo sebe, odnosno prihvatimo totalnu kapitulaciju. U takvim okolnostima vlasti Srbije, ako neće da uvode sankcije Moskvi, ništa drugo ne moraju da rade osim da pred javnošću ne skrivaju zahteve vodećih zapadnih središta moći. Tako se najuspešnije održava ogromna narodna energija usmerena protiv okretanja od Rusije – ističe naš sagovornik.

Plaćanje SPC za podršku sankcijama Rusiji

Inače, u dokumentu se spominje da bi Srpska Pravoslavna Crkva odigrala ključnu ulogu u slučaju da Srbija odluči da se kreće prema Zapadu.

Navodi se da je patrijarh Porfirije, veoma blizak sa srpskim predsednikom, i da bi on odigrao važnu ulogu u tome da stanovništvo prihvati pro-zapadnu politiku Srbije.

„Izdašne državne donacije SPC-u pomoći će Profiriju da uveri sveštenstvo u tom pogledu“, stoji u internom dokumentu.

Dodaje se da je prvobitni „neutralni“ izbor crkve da ne stane ni na jednu stranu u ratu u Ukrajini olakšao situaciju za Vučića, stvarajući određeni prostor da se udalji od Rusije.

– Imamo Rusiju koja ima uticaja na mnoge segmente našeg društva, od Srpske pravoslavne crkve, određenih političkih grupacija… To sve može da komplikuje jer Rusija neće odustati od svoje namere da spreči Srbbiju da se suštinski okrene EU i NATO. Spekulacija oko uloge patrijarha je jako interesantna i nadam se da je istinita. Crkva može da da veliku podršku u smilsu lobiranja u društvu – komentariše Sonja Biserko.

Dragoljub Anđelković, s druge strane, smatra da da vlast kojim slučajem i želi da uvede sankcije Rusiji, najsnažniji činilac koji deluje protiv zauzimanja takvog geopolitičkog kursa Srbije je Zapad.

– Nemačka, SAD, London, neprekidno od Srbije traže tri stvari: prihvatanje kosovske secesije i odnos prema Kosovu kao da je prava država, pružanje podrške centralizaciji BiH na uštrb državnosti RS potvrđene Dejtonskim mirom i uvođenje sankcija Rusiji. S druge strane, ako bi vlast nameravala dugoročno da uvede sankcije Rusiji i radi toga sada priprema javnost – a neretko deluje da je tako – svaki njen potez je osuđen na neuspeh jer delovanje EU i SAD u odnosu na Srbiju i Srbe neprekidno revoltira većinu građana. U takvim okolnostima nema tih manipulacija kojima bi naš estblišment mogao da pribegne, a da može da ubedi javnost da je u srpskom interesu da Srbija radi protiv sebe. Opet, ako zvanični Beograd hoće Zapadu da pošalje poruku da ako bi uveo sankcije Rusiji, Srbiju bi preplavio talas ozbiljnih nemira sa regionalnim negativnim posledicama, ništa drugo ne treba da radi osim da im ponudi rezultate istraživanja stavova građana koja se lako mogu proveriti – ističe Anđelković.

Đilasova „posebna“ uloga

Analiza evropskih obaveštajnih službi se bavi i ulogom predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa na politčkoj sceni u Srbiji.

Obaveštajne informacije, kako stoji u dokumentu, pokazuju da postoje indicije o „zakulisnoj saradnji sa Vučićem i njegovoj ulozi ‘trojanskog konja’ koji izaziva razdor među opozicionim strankama i već neko vreme ih slabi“.

Spominje se da je Dragan Đilas nekoliko puta pred izbore odbacio saradnju sa SNS-om, ali da je saradnja između njega i Aleksandra Vučića postala izglednija posle ličnog sastanka sredinom aprila i najave mogućih prevremenih gradskih izbora u Beogradu na jesen 2022. ili proleće 2023.

– Uloga Dragana Đilas je od izuzetne važnosti da podrži tu evropsku opciju zato što deklarativno on to isto podržava. Uloga Dragana Đilasa bi bila istorijska u smislu toga da podrži evropsku opciju ukoliko se predsednik Vučić za to stvarno opredeli, ne samo u smislu toga da uvede sankcije Rusiji nego i da prati one smernice koje su neophodne za evropske integracija Srbiji – smatra Biserko.

Anđelković, međutim, ukazuje da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ogroman broj građana nedvosmisleno protiv okretanja od Rusije.

– Pri tome, istraživanja koja je radila agencija Demostat, govore da tako misle ne samo glasači naglašenije nacionalno orijentisanih opozicionih stranaka, već u još većoj meri vladajućeg SNS. Što je takođe bitno, i oko polovine glasača onih koji važe kao prozapadni faktori, ne podržava uvođenje sankcija Rusiji. Stoga, prepreka za tako nešto nisu ni tzv. desničarske strane, niti SPC, nisu to ni pojedinci u SNS koji važe kao snažno naklonjeni Rusiji, ni zakulisne igre najvišeg vrha vlasti – već dominantno raspoloženje stanovnika Srbije – zakiljučuje naš sagovornik.

Podeli
Updated: 8 јуна, 2022 — 8:16 am

3 Comments

Add a Comment
  1. Komentar na Obaveštajne službe: Za Vučića i Djilasa me ne čudi jer od ljudi koji vode poreklo od komunista koji su izrod srpskog naroda ali za Patrijarha koji zna da je naš narod veran prijatelj sa ruskim narodom!??

  2. Korolija Obrad.To bi bilo isto kao kad bi se ja odrekao oca i majke!! 08-06-2022.god.Basel CH

  3. To bi bilo isto kao kad bi se ja odrekao oca i majke!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.