Izveštaj Evropske komisije: Srbija bez napretka u slobodi izražavanja

Nova medijska strategija, koja je osmišljena na transparentan i sveobuhvatan način, treba da bude usvojena i primenjena, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, koji je danas objavljen.

U segmentu dokumenta koji se odnosi na političke kriterijume, ističe se da „postoji urgentna potreba“ da se stvori više prostora za istinske međustranačke debate, „kako bi se uspostavio proevropski konsenzus, koji je nužan za napredak države na putu ka EU“. Kako se navodi, nekoliko opozicionih partija započelo je bojkot parlamenta početkom 2019. godine, a „prakse vladajuće parlamentarne koalicije dovele su do pogoršanja zakonodavnih debata, čime je umanjena sposobnost parlamenta da nadgleda izvršnu vlast“.

Što se tiče reforme javne uprave, EK konstatuje da je „Srbija umereno pripremljena“ za članstvo u EU, a kao zamerka se navodi da „politički uticaj na izbor na više upravljačke funkcije ostaje ozbiljan povod za zabrinutost“, dok se u segmentu koji se odnosi na pravosuđe ističe da „postoji određeni nivo pripremljenosti“, ali se napominje da su preporuke EK iz prethodnog izveštaja „samo delimično uvažene“, te da politički uticaj u ovom domenu i dalje zabrinjava zvanični Brisel.

Loading...

U segmentu u kojem se ocenjuje normalizacija odnosa sa Kosovom, EK konstatuje da je „Srbija ostala posvećena dijalogu i da je pokazala uzdržanost prema merama koje je uvela Priština (a koje se odnose na takse na robu iz Srbije) ali da je „potrebno da Srbija učini suštinske napore kako se stvorilo pogodno okruženje za postizanje pravnoobavezujućeg sporazuma“.

Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja
Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripemljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljne bojazni, navodi se u danas objavljenom godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu u EU za 2019. godinu.

Kako se navodi, Srbija treba da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima.

U izveštaju piše da je radna grupa sastavljena od predstavnika medijskih asocijacija i državnih funkcionera dostavila vladi Srbije nacrt medijske strategije u decembru 2018. i da je proces konsultacija do sada bio transparentan i inkluzivan.

Kada je reč o preporukama Evropske komisije iz prethodnog izveštaja, ukupno okruženje još ne pogoduje ostvarivanju slobode izražavanja.

I dalje su predmet zabrinutosti slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, navodi se i dodaje da je nekoliko slučajeva rešeno, da su podnete neke krivične prijave, ali da su istrage i konačne presude i dalje retke.

Doneta je prva presuda za ubistvo novinara, prvostepena, u aprilu 2019.

„Srpske vlasti moraju brzo da reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima. Zakonodavstvo u medijskom sektoru tek treba da se implementira u punoj meri“, ocenila je EK.

Istovremeno pravni okvir treba da obezbedi strože kriterijume u pogledu transparentnosti vlasništva i finansiranja medija, ukazuje se u izveštaju.

„Sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu mora da se sprovodi u skladu sa zakonskim okvirom. To zahteva transparentne i fer procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou“, istakla je Komisija u delu izveštaja o slobodi izražavanja.

Navodi se i šta Srbija treba da uradi kako bi prevazišla uočene nedostatke.

Tako Srbija treba da stvori okruženje u kome sloboda izražavanja može da se ostvaruje bez ometanja i obezbedi da na pretnje, fizičke napade, podsticanje nasilja i napade na privatnost novinara i blogera brzo reaguju organi za sprovođenje zakona i pravosuđe.

Takvi slučajevi takođe treba da budu javno osuđeni od strane vladinih zvaničnika.

Srbija treba i da obezbedi punu implementaciju medijskih zakona, da ojača nezavisnost REM i unapredi njegove kapacitete da proaktivno radi.

Isto tako, Srbija treba da usvoji i implementira novu medijsku strategiju na transparentan i inkluzivan način i da obezbedi održivo finansiranje javnih servisa, transparentno i pravično kofinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i unapredi transparentost medijskog vlasništva i oglašavanja.

Podeli
Updated: 29 маја, 2019 — 5:43 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.