JEDINA NADA, ZA SRBIJU, da na vlast dođu oni koji strancima ništa ne duguju

Vlast je poslednjih nedelja pokazala da stoički trpi šamaranja i poniženja bez obzira na to da li dolaze iz Prištine ili Pariza. I ne samo da vlast to trpi već i odlučno i čvrsto odlazi po još. Takva tolerantnost i stoicizam nailaze na punu podršku.

Čini se da nijedna vlast nije dobijala toliko komplimenata za svoju ekonomsku politiku i za spoljnopolitičku kooperativnost, koliko ih dobija aktuelna vlast. Pohvale stižu sa svih važnih strana, a poslednja je upravo stigla iz srca Evropske unije. Kako je premijerka obavestila naciju, u Briselu su očarani i zahvalni što vlada nije uvela kontramere Kosovu, čime je Srbija doprinela regionalnoj stabilnosti.

Deo opozicione javnosti je začuđen i razočaran činjenicom da EU nema krupnijih primedbi na događanja na domaćoj političkoj i medijskoj sceni, i što EU ne čini ništa da se evropske vrednosti (šta god one značile) u Srbiji uspostave. Neki od opozicionih političara veruju da je problem u tome što Evropa nema uvid u ono što se u Srbiji dešava, pa bi da objasne i da zamole Brisel da utiče na srpske vlasti kako bi se stvari popravile. Svako ko tako misli zalutao je u politiku i ne razume svet u kome živi.

Pozivanje bilo koga da interveniše i utiče na političke procese u Srbiji samo je dodatno ponižavanje već ponižene nacije. Prizivanje staratelja je mučna manifestacija političke i svake druge inferiornosti. Verovanje kako će neko drugi rešavati srpske probleme u korist njenih građana je i jasna manifestacija političke infantilnosti. Stranci se ionako već decenijama mešaju u domaće političke procese i to nije usrećilo Srbiju. Više istog neće pomoći.

Kao da promiče da EU ne brani tzv. evropske vrednosti ni u sopstvenom dvorištu. Kao da promiče da van svog dvorišta EU cinično i konzistentno primenjuje politiku dvostrukih standarda, da to radi već decenijama i da to izdašno vežba i na Srbiji. Konačno, zašto bi EU elita brinula o interesima građana Srbije kada ne brine ni o interesima sopstvenih građana?

Postoje samo evropski interesi – samo interesi poslovne oligarhije i njihovih političkih poslušnika. Tako definisani „evropski interesi” uvek će ići ispred deklarisanih vrednosti – demokratije, prava, pravde i humanosti. Evropa će zato podržavati samo one političke strukture koje idu na ruku opisanim interesima.

Iz ugla evropskih interesa idealna vlast je ona koja ne drži do suvereniteta, koja je poslušna i spremna da izađe u susret svim političkim zahtevima i uslovljavanjima koje EU nameće. Idealna vlast je ona koja sa puno entuzijazma rasprodaje nacionalna dobra i koja radi u korist stranih poslovnih interesa. U tom kontekstu najbolje je da vlast bude nesposobna, nekompetentna, korumpirana i zato laka za ucenjivanje. Važno je i da vlast bude bahata, jer samo bahata vlast može odlučno i efikasno da sprovodi ono što se od nje traži.

Metod vladanja u kome je vlast servilna prema stranim centrima moći a brutalna prema domaćim oponentima može izgledati kao dobitna kombinacija i recept za dug opstanak na vlasti. Takva politika se ipak ne može voditi beskrajno dugo. Pre ili kasnije, ovim ili onim povodom, na ovaj ili onaj mig, do pobune će doći. Tada će se i EU najednom prisetiti da stara vlast ugrožava demokratiju i evropske vrednosti, da ipak nije faktor regionalne stabilnosti i da zato mora sići sa scene.

Da bi se balon nezadovoljstva pažljivo izduvao, da proces ne bi izmakao kontroli, moraju se ponuditi nova lica, ili bar stara lica sa nekom novom šminkom. A nova lica ne padaju s neba, niti se spontano pojavljuju na javnoj sceni. Ona se u pravilu pažljivo stvaraju i kultivišu kroz nevladine organizacije kojima je premrežen javni prostor, kao i kroz stalne kontakte koje sa potencijalnim kandidatima održavaju oni čiji je posao da kontrolišu domaće političke procese. Cilj je da nove vlasti i nova lica nastave staru politiku sa nešto drugačijom retorikom, ili kraće – da Kurta zameni Murtu.

Sve što važi za EU i za metode njenog delovanja, važi i za sve druge svetske centre moći bez obzira sa koje strane sveta dolazili. U geostrateškim igrama, u igrama interesa, nema ni nevinih, ni naivnih. Promenu nabolje ne mogu doneti stranci, niti će se takva promena ikada desiti uz stranu pomoć. Jedina nada, ako nade uopšte ima, jeste da na vlast dođu oni koji strancima ništa ne duguju, koji nisu odgajani u stranim vrtovima i koji nisu podložni ucenama bilo kakve vrste. Da li takvih ljudi u Srbiji ima, da li ikada mogu dobiti šansu i da li ih građani Srbije mogu prepoznati ako se to ikada desi?

Podeli
Updated: мај 4, 2019 — 6:24 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *