Novi predlog: Uz Ukrajinu i Srbija preko reda u EU?

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg predložio je radikalnu promenu osnivačkog sporazuma Evropske unije kako bi se omogućilo hitno primanje u članstvo ne samo Ukrajine, nego i drugih „istočnih“ država poput Moldavije, Albanije ili Severne Makedonije. Nova austrijska teza jeste da je vojna agresija na Ukrajinu potpuno novi „geostrateški momenat“ na koji Evropa mora da ponudi fundamendalniji odgovor nego što su same sankcije protiv Rusije, te ekonomska i vojna pomoć Ukrajini.

– Radimo zajedno i stavimo naš novac na ono što govorimo – izjavio je Šalenberg za Fajnenšl Tajms.

Ključna poruka austrijskog ministra jeste da Evropa više ne može da priušti polovične mere.

Hoće li, uz Ukrajinu, i Srbija „preko reda“ ući u EU?

Loading...

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg predložio je radikalnu promenu osnivačkog sporazuma Evropske unije kako bi se omogućilo hitno primanje u članstvo ne samo Ukrajine, nego i drugih „istočnih“ država poput Moldavije, Albanije ili Severne Makedonije. Nova austrijska teza jeste da je vojna agresija na Ukrajinu potpuno novi „geostrateški momenat“ na koji Evropa mora da ponudi fundamendalniji odgovor nego što su same sankcije protiv Rusije, te ekonomska i vojna pomoć Ukrajini.

– Radimo zajedno i stavimo naš novac na ono što govorimo – izjavio je Šalenberg za Fajnenšl Tajms.

Ključna poruka austrijskog ministra jeste da Evropa više ne može da priušti polovične mere.

– Ne postoji vakuum. Ili će biti naš model, ili nečiji tuđi – poručuje Austrijanac, ali ne objašnjava šta bi sve mogle da donesu promene temeljnog sporazuma EU, prenosi Jutarnji list.

Osim što je jasno da je Austrija u potpunosti promenila odnos prema Rusiji, sa kojom je gajila dobru saradnju, nesporno je da austrijski ministar spoljnih poslova sada očekuje hitno zeleno svetlo istočnim zemljama pod ruskom pretnjom za pristup „delovima zajedničkog tržišta“.

Međutim, nije jasno šta su to „delovi“ zajedničkog tržišta, kao i kakve su sve druge političko-sigurnosne implikacije. Ako, primera radi, EU po nekim vanrednim i hitnim procedurama pridruži Moldaviju, Albaniju i Ukrajinu, ili im dodeli neki specijalni status posebnih članica, znači li to da će im osigurati i sigurnosnu zaštitu, ili pak samo viši nivo ekonomske integracije u EU.

Bilo kako bilo, sama ideja da EU napusti uobičajene stroge procedure pristupa bazirane na definisanim ekonomsko-političkim kriterijimuma je revolucionarna, te može značajno da promeni način na koji funkcioniše evropska zajednica država, dodaje Jutarnji list.

Ako se, recimo, Ukrajini omogući pristup odabranim EU institucijama i programima, kao i neka vrsta tranzicione prečice prema punom članstvu, kao i uključivanje u proces donošenja odluka u ključnim telima EU, to znači otvaranje vrata zemlji koja je A) u ratu i B) koja ima ekstremne ekonomsko-socijalne probleme koji nisu uzrokovani samo ratom, nego imaju duboke korene.

Promena austrijskog stava je poput političkog salta. Šalenberg je neko kraće vreme radio za bivšeg kancelara Sebastijana Kurca, koji je eksplicitno tvrdio da Ukrajina treba da čeka u redu iza ostalih kandidata, te je poručivao da im članstvo neće biti izgledno godinama.

Do promene austrijskih razmišljanja u spoljnoj politici došlo je nakon poseta novog kancelara Karla Nehamera Vladimiru Putinu, nakon kog su zaključili da ruski autokrata i iza zatvorenih vrata, u poverljivim razgovorima, misli ono isto što javno govori, što je znak da se na njega ne može računati kao na političkog partnera. Efekat sastanka sa Putinom na Austrijance može se nazvati političkim trežnjenjem.

Posebno je nejasno šta po pitanju ubrzanja oko primanja novih članica austrijski novi smer želi da učini sa BiH ili Srbijom. Dok Severnu Makedoniju javno spominju kao poželjnu novu članicu, o Srbiji i BiH austrijski ministar spoljnih poslova govori zbirno kao o Balkanu, kao o zemljama okruženim drugim EU članicama koje…“moramo usidriti u Evropi, i uz Zapad“.

Iako je nejasno znači li to sidrenje prečicu u EU i za Srbiju, državu koja pokazuje otvorene simpatije prema Putinovom režimu, navodi Jutarnji list, činjenica je da Šalenberg nedvosmisleno poručuje da „povećanje EU nije legalistički, birokratski pristup, to je geostrateški instrument“.

Austrijanci daju do znanja da su zabrinuti zbog kolapsa njihovog opreznog višedecenijskoh geostrateškog partnerstva sa Rusijom, što Šalenberg otvoreno potvrđuje i za FT, ali nejasno je zbog čega misli da bi hitne procedure proširenja EU, čak i sa članicama koje simpatišu tu istu Rusiju, donelo geostrateški preokret, pitaju se novinari.

Uostalom, EU već sada ima pitanje odnosa sa pojedinim članicama, kao što je Mađarska, koje i dalje žele otvorenu suradnju sa Putinovim režimom, što je pre primer geostrateškog problema Evropske unije, nego ubrzavanje pristupa Srbije, kako bi je odmakli od Rusije, zaključuje se u tekstu Jutarnjeg lista.

Podeli
Updated: 4 маја, 2022 — 10:08 am

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.