Zvanična statitstika o prosečnoj plati u Srbiji, koju svakog meseca objavljuje Republički zavod za statistiku, kod velikog broja građana izaziva sumnju jer veliki broj radi za znatno nižu platu. Postavlja se pitanje kolika je stvarno prosečna plata u Srbiji.
U regionu, takođe prema statistici, od nas manje zarađuju samo u Severnoj Makedoniji. Najveća prosečna plaća isplaćena u regionu za maj ove godine bila je u Sloveniji i iznosila je 1.113,88 evra, a najmanja u Severnoj Makedoniji 413,67 evra. Prosečna plata u Hrvatskoj bila je 886,92 evra, Crnoj Gori, ali za juni, 516 evra, u Bosni i Hercegovini u maju je iznosila 472,88 evra, a u Srbiji 470,64 evra, preneo je N1.
Urednik ekonomske rubrike u dnevnom listu Danas Aleksandar Milošević izjavio je za N1 da je podatak koji se retko pominje medijalna zarada – gde polovina radnika u Srbiji zarađuje manje od toga, a druga polovina više.
“Ta plata, kad se uzme i javni i privatni sektor, iznosi 360 evra. Zapravo, polovina građana Srbije zarađuje manje od 360 evra i to je pravi prikaz naše situacije”, zaključio je Milošević.
Prosečnu platu u Srbiji najbolje ilustruje vic o mesu i kupusu, gde na kraju svi jedu sarmu. Ili kako je to objasnio profesor Ljubodrag Savić govoreći o prosečnoj plati: “Bojim se da veći, siromašniji deo Srbije jede kupus i samo ponekad meso, a obrnuto, oni bogatiji jedu samo meso i ponekad samo preseku kupusom”.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za maj u Srbiji iznosila je 55.380 dinara. Rast neto zarade u periodu januar-maj, u odnosu na isti period prošle godine, bio je 9,9 posto nominalno i realno 7,2 posto. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada nominalno je veća za 9,9 posto, a realno za 7,5 posto.
Pitanje je i šta je sa preduzetnicima koji isplaćuju minimalac, a ostatak plate ‘na ruke’, ili sa onima koji rade a ne dobiju platu, odnosno koliko to utiče na preciznost visine prosečne plate izračunate statistikom?
Nedeljnik je već postavio ovo pitanje ranije, a kako je objasnila Jelena Milaković, rukovodilac Grupe za statistiku zarada u Odeljenju za statistiku tržišta rada RZZS, “nema načina da se obuhvate iznosi zarada koji se isplaćuju ‘na ruke’”.
“RZS nema nadležnost organa inspekcije, tako da može samo da koristi, a ne i da proverava zvaničnu dokumentaciju izveštajnih jedinica”, rekla je ona.
Miroslav Velimirović, predsednik UO Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, govoreći ranije za Nedeljnik rekao je da je običan radnik daleko od navedene prosečne plate, jer u tu “matematiku” ulaze visoke plate koje vuku prosek. Prema analizama koje je Asocijacija radila prethodnih godina prosečna plata u Srbiji je mnogo bliže minimalcu.
“Veliki broj radnika novac dobija i ‘na ruke’, ali i većina ljudi koja je prijavljena radi za minimalac. Mnogo ljudi u Srbiji radi i za plate koje su ispod minimalne zarade. Tako da je netačan prosek plate prema RZZS”, objasnio je Velimirović.