Ponosio se otvaranjem poljskog WC, ali se ne ponosi OTKRIĆEM NAJVEĆEG EVROPSKOG POLJA MARIHUANE

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kako bi zaštitio svog brata Andreja od umešanosti u aferu ‘Jovanjica’, direktno napao Nebojšu Stefanovića“. Iako deluje da je ovaj citat izrečen ovih dana, Miroslav Aleksić ga je zapravo izgovorio još u januaru 2020. godine.

On je bio prvi koji je zapitao nadležne o vezi države i uzgajanja marihuane, o ulozi naoružanih policajaca koji su čuvali gazdinstvo, povezanosti vlasnika ‘Jovanjice’ Predraga Koluvije sa bezbednosnim službama.

Skoro godinu i po kasnije suđenje Koluviji i njegovim saradnicima je u toku (tzv. slučaj ‘Jovanjica 1’), optužnica za pripadnike MUP-a i službi bezbednosti osumnjičene da su učestvovali u obezbeđivanju gazdinstva uskoro bi trebalo da stupi na snagu (‘Jovanjica 2’), a Aleksić u razgovoru za „Vreme“ kaže kako bi morala da bude pokrenuta i ‘Jovanjica 3’ koja bi obuhvatila političare povezane sa gazdinstvom ‘Jovanjica’.

Pre nekoliko dana Aleksić je izjavio da bi i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović „mogao nešto da kaže oko Jovanjice“. U domen njegovog ministarstva spadala je i proizvodnja „organske hrane na Jovanjici“. Nedimović je sutradan sve negirao i rekao da je sa ljudima sa kojima ga Aleksić dovodi u vezu nekada igrao fudbal i da je to sve.

Loading...

„Nedimović je vrlo blizak sa Andrejem Vučićem. On je, prema mojim informacijama, i preko drugih ljudi takođe imao neke odnose sa Koluvijom“, insistira Aleksić.

U kom smislu?

U smislu poznanstva. U smislu toga je Koluvija kao poljoprivredni proizvođač, predstavljajući se kao proizvođač organske hrane, bio vrlo blizak i sa svim drugim funkcionerima SNS-a. Nisu to samo ovi koji su na fotografijama – Vulin, Babić, ima i mnogo drugih koji se nisu slikali, a koji su takođe komunicirali sa Koluvijom, i ja verujem da je Nedimović jedan od njih.

Da je Ministarstvo poljoprivrede moralo da kontroliše sve što se radi u Jovanjici znali ste odavno, zašto ste tek sada sa ovim izašli u javnost?

Ja sam govorio to i ranije, međutim, to nije bilo u fokusu medija i javnosti. Isto to ministarstvo Koluviji je izreklo zabranu izvoza jer su ga uhvatili u reeksportu kivija. Ali sam sada konkretno govorio o Nedimoviću zato što sam došao u posed carinskih isprava koje dokazuju da je preko Sremske Mitrovice sprovođen uvoz i izvoz opreme za proizvodnju marihuane, kao i da je Nedimović odličan drugar i veoma blizak prijatelj i sa čovekom koji je radio špediterske poslove i uvozio i izvozio tu opremu, i sa carinikom koji treba da kontroliše šta se tu dešava.

Postoje dve optužnice u vezi sa Jovanjicom, vi ste pominjali i treću. Da li to nedostaje u slučaju ‘Jovanjica’ ili postoji još nešto?

Verujem da ‘Jovanjica 3’ mora da se dogodi jer ona treba da obuhvati političke nalogodavce i ljude koji su svojim uticajem iz vrha države koordinisali proizvodnju marihuane. Apsolutno je jasno da bez političke podrške iz vrha države taj projekat nije mogao da se desi.

Vi, dakle, mislite da Koluvija nije bio šef?

Ne, Koluvija je samo izvršilac koji je kao neko ko je višestruko osuđivan u Nemačkoj i Italiji bio pogodan da se bavi ovim poslom. On je ovde kao dokazani prevarant došao da se bavi organskom hranom. Proizvodio ju je nekoliko godina, a posle je svu tu hranu uvozio i preprodavao. To je bila samo maska. Tamo je jedina ozbiljna proizvodnja bila marihuana. Ko još proizvodi organsku hranu i štiti je bivšim pripadnicima SAJ-a, oružjem, značkama, dronovima, kamerama?

Zna li se koliko je to trajalo? Kada je pokrenuta proizvodnja marihuane?

Mislim da proizvodnja marihuane na gazdinstvu ‘Jovanjica’ traje godinama unazad. Pripreme su trajale dugo, dok su našli imanje, podigli plastenike. Ozbiljnija proizvodnja je krenula pre 5-6 godina.

Hoćete da kažete da toliko godina niko u to nije dirao?

Do 2019. niko nije reagovao jer nije imao ko da reaguje, pošto je on to radio uz podršku države.

A zašto je onda 2019. neko reagovao?

Verujem da postoje dva obrazloženja. Jedno je sukob između Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića koji je eskalirao ovih dana. On se produbio upravo na temi Jovanjice, jer se od Nebojše Stefanovića očekivalo da ne dozvoli da pripadnici MUP-a otkriju tu plantažu i urade sve što su kasnije uradili. Sa druge strane, nemojte zaboraviti da američka agencija za borbu protiv narkotika DEA i te kako prati sve što se dešava na Balkanu. Kada je prvi saradnik Predraga Koluvije Sergej Mrđa hapšen tako 2011. ili 2013. na graničnom prelazu sa Mađarskom sa velikom količinom skanka, to je bio signal da se oni time pozabave. Ja verujem da je DEA imala značajan uticaj na to kada će se krenuti u tu akciju.

Stefanović je išao 2019. u SAD. Mislite li da to ima veze?

Sasvim sigurno je Stefanović bio u određenoj komunikaciji o proizvodnji marihuane u Srbiji sa DEA ili drugim američkim službama. Verujem da je Jovanjica Ahilova peta ovog režima. Zato je Aleksandar Vučić toliko nervozan jer nema odgovor na slučaj Jovanjica i sada pokušava da na sve oguće načine opere tragove koji vode do vrha države i do njegovog brata.

Pre više od godinu dana rekli ste je tužilac u slučaju Jovanjica Saša Drecun povezan sa SNS-om. Sada kažete da je Vučić u strahu jer ne kontroliše proces i suđenje. Te dve izjave su kontradiktorne.

Jesu kontradiktorne, ali ja stojim i iza jedne i iza druge, evo i zašto. To je bila moja prva impresija kada je Saša Drecun dobio predmet kao neko ko je upućen iz Višeg tužilaštva za organizovani kriminal, a Zora Dobračin postala glavni advokat Predraga Koluvije. Drecun je bio umešan i u aferu Pištolj i u slučaj Žandarmi i ja sam dobio informaciju da je on blizak SNS-u.

Odakle ta informacija?

Konkretno, iz SNS-a, ali to je više bio utisak zbog onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, jer nije bilo logike da on iz Višeg tužilaštva kao upućeni tužilac u tom trenutku dobije najveći slučaj u državi. Međutim, ispostavilo se da sam ja pogrešio, zato  što je Saša Drecun napisao jednu, laički gledano, veoma jaku optužnicu, koja je stupila na pravnu snagu. Druga je još jača i očekujem da će ona uskoro stupiti na pravnu snagu. Očigledno je da je Saša Drecun odlučio da posao uradi profesionalno. Verujem da je to njegova odluka i da u ovom momentu na njega vrše razne pritiske, ali da on želi da posao obavi do kraja.

Ne treba vam bolji primer kako funkcioniše država Srbija od odnosa predsednika Višeg suda Stepanovića i Aleksandra Vučića. Sudija Stepanović je bio možda jedan od najbližih ljudi Aleksandru Vučiću iz pravosudnih sistema, a pogledajte sada kako ga razvlače tabloidi zato što je potvrdio obe optužnice za Jovanjicu.

Mislite da ga zato razvlače?

To je jedan od razloga, sasvim sigurno. To je pritisak na Viši sud, na Tužilaštvo, na Apelacioni sud. Takođe, postoji pritisak na policajce koji su vodili slučaj i u jednom momentu je pretilo da režim kroz propagandu i pritiske od njih napravi kriinalce umesto da ih nagradi za posao koji su uradili muški. To nema razloga da radi niko, osim ako sam nije umešan u aferu Jovanjica.

Na osnovu čega tvrdite da Jovanjica vodi do vrha vlasti?

Postoji ona tužba koju je Miloš Vučević podneo protivv braće Vučić, pa se tu, kao, ispostavilo da oni nisu umešani. Postoji i izjava inspektora Milenkovića, koji je uhapsio Koluviju, da ne postoji nikakva veza Jovanjice sa Vučićem. Sada imamo prvostepenu presudu u korist Andreja Vučića protiv vas, na osnovu koje vi morate da mu platite 300.000 dinara odštete. Postoji, dakle, više zvaničnih potvrda da Jovanjica nema nikakve veze sa Vučićima.

To bi možda imalo smisla da živimo u pravnoj državi. Mi, nažalost, živimo u zemlji razorenih institucija u kojoj nema vladavine prava. Čitav proces Jovanjica i njihova politička odbrana se svela na to da u javnosti predstave kako se slučaj ne vodi u Specijalnom sudu, već da se vodi parnica za uvredu časti u kojoj je mene tužio Andrej Vučić. Dotle su došli tako što su iskoristili Miloša Vučevića i neke ljude u tužilaštvu koji su prihvatili da budu servis porodici Vučić.

Da bi Andrej Vučić mogao mene da tuži, njemu je bio potreban nekakav papir da on tog dana nije komunicirao sa Koluvijom. Kako su došli do tog papira? Tako što je Aleksandar Vučić pozvao Miloša Vučevića da podnese krivičnu prijavu protiv Andreja i Aleksandra. Vučević podnosi prijavu, tužilac koji je vodio predmet odbacuje prijavu a da nije pozvao na saslušanje Aleksandra i Andreja, i da je bilo kada neko uzeo njihove telefone da bi uporedio brojeve. U roku od 30 dana zamenik tužioca za organizovani kriminal Dubravka Dmitrović ekspresno odbacuje krivičnu prijavu Miloša Vučevića i daje šturo obaveštenje u kome kaže kako su utvrdili da tog dana Predrag Koluvija nije komunicirao sa ljudima koji su u Koluvijinom telefonskom imeniku označeni imenima „Aleksandar Vučić“ i „Andrej Vučić“.

Dakle, ako je neko od njih bio bilo kako drugačije memorisan ili nije uopšte a komunicirali su – toga nema u izveštaju. Dmitrović se nije pozvala niti na broj veštačenja, niti na ono što je utvrđeno tokom suđenja protiv Koluvije da njemu nisu svi telefoni mogli biti veštačeni. Drugo, postoji gomila brojeva sa kojima je on tog dana komunicirao, preko aplikacija, koji ili nisu memorisani ili su memorisani drugačije. Sve je to izostalo zato što je Dmitrović prihvatila da bude servis Aleksandru Vučiću da bi on mogao da spasava svog brata. Na osnovu te odluke oni protiv mene podnose tužbu za uvredu časti.

Na suđenju, sudija Vladimir Miletić za četiri ročišta koliko smo imali, odbija sve što smo ja i advokat Vorović predlagali u smislu dokaza, odbija čak i da službenim putem pribavi optužnicu protiv Koluvije koja je stupila na pravnu snagu i u kojoj se vidi analiza telefona Koluvije. On odbija sve svedoke koje smo mi predlagali jer postoje svedoci koji bi mogli da kažu ko se na koga pozivao, na kraju i sam Koluvija je u jednoj svojoj izjavi rekao da su ga policajci pitali za Andreja Vučića, Batu Gašića i Zvonka Veselinovića. Sve je to Vladimir Miletić odbio i za manje od godinu dana završio i prvostepeno me osudio na 300.000 dinara. Mi smo dva puta tražili izuzeće sudije Miletića zbog svega što je odbijeno jer smo uvideli da on nije u stanju da sudi, da se boji Andreja Vučića, da ne sme u zapisnik da unese nijednu njegovu psovku upućenu meni.

Kako ste zaključili da se sudija boji Andreja Vučića?

Andrej Vučić je na prvom ročištu do te mere histerisao i galamio da je ulazilo obezbeđenje. Pretio je meni, pretio je mom advokatu Borovću, nazivao nas pogrdnim imenima. Sudija niti je mogao, niti je smeo da ga kontroliše. Andreja su smirivali Vesna Lončar i Vladimir Đukanović i to sve dok mu se u jednom trenutku nije slošilo pa je morao da sedne na stolicu dok je davao iskaz i dok mu je moj advokat postavljao pitanja koja mu nisu bila lagodna. Tada je bilo potpuno jasno da sudija koji ne sme da stavi u zapisnik psovke, uvrede i galamu je pristrasan, uplašen i da ne može da sudi ovaj predmet.

Sa druge strane, ja sam podneo krivičnu prijavu protiv Miloša Vučevića zbog lažnog prijavljivanja i ometanja pravde istom tužilaštvu kome je on podneo prijavu protiv Miloša Vučevića protiv Aleksandra i Andreja Vučića. Podneo sam je nedelju dana posle njega, 12. decembra 2019. Do dana današnjeg nisam dobio odgovor, a krivična prijava Miloša Vučevića rešila se za mesec dana.

Koja je uloga Vladimira Đukanovića u ovom slučaju? On jeste advokat, ali tek nekoliko godina.

Vladimir Đukanović je dokaz koliko je Aleksandru Vučiću i državi Srbiji stalo da se slučaj Jovanjica zataška. Đukanović je postao advokat pre nekoliko godina, ali je po struci političar. Vodio je televizijske emisije, advokat je, navijač, i sada je rešio da bude advokat. On je zajedno sa Vesnom Lončar prvo dobio predmet zastupanja Andreja Vučića protiv mene, a odmah posle toga su ga angažovali prvooptuženi Predrag Koluvija i uhapšeni policajci, među kojima je i Milan Kendija. To ško Đukanović zastupa optužene u ovom predmetu je dokaz da ih zapravo zastupa cela Srpska napredna stranka pogotovo ako vidite da njegove izjave vezane za predmet Jovanjica i odbranu Kendije i ostalih policajaca SNS objavljuje na svom zvaničnom sajtu.

Đukanović je u međuvremenu posao ključna osoba u srpskom pravosuđe. Osim ta dva predmeta, on je ekspresno dobio i mesto predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, a odmah nakon toga je automatski postao član Državnog veća tužilaca i član Visokog saveta sudstva. Sa tih funkcija on ima uticaja na imenovanja sudija i tužilaca. To je ne samo sukob interesa, već pre svega pritisak na pravosidne organe, sudstvo i tužilaštvo, kroz te funkcije koje obavlja i kroz bliskost sa porodicom Vučić.

Ako Vučić i  SNS, kao što kažete, žele da odbrane te optužene, zašto su uzeči neiskusnog advokata kakav je Đukanović?

On nema dovoljno iskustva, ali je najmoćniji advokat u Srbiji, jer je i advokat i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i visoki funkcioner SNS-a. To nije nijedan drugi advokat u Srbiji. Njegov politički uticaj je mnogo bitniji nego njegova advokatska veština, iskustvo znanje i sposobnost. Taj čovek nije mogao da pogodi vrata na sudu kad je došao da zastupa Andreja Vučića protiv mene. Ja ne želim da ga omalovažavam, ali to su ćinjenice. I vidite šta on sdad radi – želi da dokaže kako na imanju Jovanjica nije ni bilo marihuane, nego da se tamo proizvodila industrijska konoplja.

To tvrdi i Koluvija.

To tvrde svi. To je strategija odbrane. Za industtijsku konoplju vam nisu potrebni posebni uslovi, klima, svetlo, zatvoreni prostor, plastenici, hale, podzemlje… Industrijska konoplja se seje na otvorenom polju , nema nikakvih troškova, nema opreme iz Nemačke. Tri veštačenja su povrdila sadržaj THC u toj konoplji. To nije obična marihuana, to je skank. Kako su mene obavestili, ja se ne razumem, ali kažu da je to najvalitetnija vrsta marihuane. A pazite sad ovaj paradoks: dokazuje Đukanović da je tu gajena industrijska konopnja, a sa druge strane zastupa Andreja za povredu časti protiv mene oko toga da li se Andrej čuo sa Koluvijom ili nije. Pa, šta ima sporno da li su se čuli ili nisu ako je tamo industrijska konoplja, ako je sve rađeno u skladu sa zakonom?

Imate li neka saznanja da su povezani slučajevi ‘Jovanjica’, prisluškivanje, Belivuk..?

Duboko verujem da jesu i da je Jovanjica bila okidač svih događaja koji se sada dešavaju. Vučić je odlučio da Dijana Hrkalović dođe u Lučane i štiti ljude koji su tukli građane za vreme vanrednih izbora, da štiti džipove bez tablica. Tad mu je ona bila dobra. Bio je dobar Velja Nevolja Aleksandru Vučiću kad je tukao novinare sa svojom ekipom na Vučićevoj inauguraciji ili kad je tokom protesta prošlog leta štitio Skupštinu, ili kad je, kako kažu, zakopavao oružje u Jajincima. Ili, Slaviša Kokeza, čovek koji je jedan od najbližih ljudi Aleksandra Vučića. Dok smo mi govorili da Kokeza krade tako što je pravio razne mahinacije sa Eurosalonom i firmama Prointer i Vin-vin (Win-win), dobijao silne poslove od države, tada je sve bilo u redu. Sad odjednom problemi sa svima njima.

Nebojša Stefanović je koordinator službi bezbednosti, dakle, ključni čovek za ‘slušanje’. I odjednom sad ne valja ni on. Dolazimo u situaciju da se zapitamo da li je Aleksandar Vučić sposoban da vodi državu? Jer, ako on tako bira saradnike, ako ih brani sve vreme – a sve njih je branio, od opozicije, od novinara – postavlja se pitanje: šta on tu radi, koja je njegova sposobnost? Imamo gomilu fotografija njegovom sina Danila sa raznim huliganima i kriminalcima, i on sve vreme pita; „Pa šta?“ Pa, nije „pa šta“. Imate Andreja koji je u svim kombinacijama, čak se i otav njihov dovodi u nekakve poslovne veze.

Andreja Vučića, koliko znam, nema nigde u papirima. Na osnovu čega onda tvrdite da je „u svim kombinacijama“?

A zar možete da poverujete da će Andrej ode u Vojvodinu, kupi hiljadu hektara i uknjiži ih na sebe? Zar neko zaista veruje u to?

U redu, ali na osnovu čega onda to tvrdite?

Na osnovu izjava velikog broja svedoka i ljudi koji ga viđaju i koji ga znaju. Ljudi su zaplašeni jer oni drže sve institucije i niko neće da govori javno. Sve te afere koje pominje sam predsednik države – postoje. Svuda se nešto dogodilo. To što Andreja nema u papirima, pa hajte molim vas, verovatno će mu neko opet ukrasti ličnu kartu i otvoriti firme na njegovo ime i plaćati mu doprinose. Čovek koji nije u stanju da brine o svojoj porodici teško da može da brine o državi Srbiji i njenim građanima.

Intervju priredio Radmilo Marković

Podeli
Updated: 3 априла, 2021 — 9:17 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.