RAMUŠ HARADINAJ IDE U HAG! Podneo ostavku na mesto premijera tzv. Kosova! Zapad ga oterao!

Jedan od ključnih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova, Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto premijera pošto će se, kako stoje stvari, po treći put suočiti sa optužbama za ratne zločine, ovoga puta pred Specijalnim sudom za zločine koje su počinili pripadnici OVK. Haški tribinal ga je dva puta oslobodio optužbi za ratne zločine, zbog nedostatka dokaza.

Po drugi put u skoro 20 godina dugoj političkoj karijeri, Ramuš Haradinaj će premijersku fotelju zameniti klupom za optuženike. Haradinaj je podneo ostavku na mesto premijer i marta 2005. kada je Haški tribunal protiv njega podigao optužnicu za ratne zločine.

“U Hag ne ide premijer, nego Ramuš Haradinaj”, rekao je Haradinaj pošto je ponovo podneo ostavku na mesto premijera. U Hag je pozvan svega dan pošto je austrijska policija na bečkom aerodromu nakratko zadržala njegovog mlađeg brata, Dauta, zbog poternice koju su izdale srpske vlasti.

Haradinaja već godinama prati glas da je, uz nezaobilaznog Tačija, “ključni američki čovek na Kosovu”, pa nije za čuđenje što serija incidenata u koje je Haradinaj bio uključen posle dolaska Kfora 1999. godine, uključujući i pesničenje sa ruskom patrolom 2000. godine, nije nimalo ugrozila njegov povlašćeni položaj u Vašingtonu.

Posle izbora 2004. godine, u komplikovanoj političkoj igri imenovan je za premijera Kosova, ali se na tom mestu zadržao tačno 100 dana, pre nego što ga je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Tri godine kasnije, sud u Hagu doneo je oslobađajuću presudu. Haški tribunal sudio mu je još jednom, od 2011. do 2012. godine, a nekadašnji komandant zone “Dukađin” ponovo je oslobođen.

Ta dva suđenja pratio je čitav niz kontroverzi, uključujući i smrt nekolicine svedoka, a glavni tužioci Haškog tribunala, prvo Karla del Ponte, a zatim i Serž Bramerc u nekoliko navrata su, bez rezultata, upozoravali na problem zaštite svedoka u suđenju Ramušu Haradinaju.

Prezime Haradinaj je tokom 2001. godine često povezivano sa sukobima u Makedoniji i na jugu Srbije. Kao krunski dokaz te tvrdnje, navodi se da se Ramuš Haradinaj “lako odrekao” usluga svog glavnog vojnog savetnika, nekadašnjeg oficira JNA Gzima Ostrenija, koji je u Makedoniji imao istu ulogu koju je prethodno imao na zapadu Kosova.

U takvom rasporedu snaga, navode zapadni obaveštajci, Ramušov brat Daut imao je zadatak da koordiniše transport oružja i ljudstva, kako navode Makedonci, mahom pripadnika KZK, sa Kosova na teritoriju Makedonije. Dautov uticaj na događaje u Makedoniji neutralisan je tako što je pred izbore 2005. godine osuđen na zatvorsku kaznu zbog učešća u mučenju i ubistvu četvorice Albanaca posle rata. Ime Dauta Haradinaja i dalje se nalazi na američkoj crnoj listi osoba koje predstavljaju opasnost po stabilnost u regionu.

Osim u Makedoniji, Ramuš Haradinaj je bio aktivno uključen i u nemire koji su gotovo dve godine potresali jug Srbije, te je u ime albanskih lidera, uz neizbežnog Hašima Tačija, 2000. godine na pod pritiskom Amerikanaca potpisao Gnjilanski sporazum, kojim se Albanci obavezuju na jednostran prekid neprijateljstava i rasformiranje Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.

U neredima na Kosovu, kada je tokom dvodnevnog divljanja albanskih ekstremista sredinom marta 2004. godine ubijeno dvadeset osoba i proterano oko 4.000 Srba, organizacije ratnih veterana OVK, nekoliko manjih političkih stranaka i studentskih pokreta, listom bliskih Haradinaju označavani su kao pokretači nereda. Međunarodna policija i sudstvo, međutim, nisu uspeli da dokažu direktnu vezu tih organizacija sa nemirima.

Izvor: Nezavisni

Podeli
Updated: јул 19, 2019 — 7:02 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *