Tim delom rekonstrukcije majstori su počeli da asfaltiraju trotoare a tokom te intervencije na pešačkoj zoni, sam asfalt su naneli i na drveće. Ova praksa se u Evropi ne radi preko 30 godina jer nije praktična iz ekoloških razloga ali je dokazano i da će na duže staze stvoriti građevinske probleme!
O čemu je reč? Pitali smo arhitektu i urbanistu Jovan Sejdinovića.
Zbog čega je nanošenje asfalta direktno na drvo loše u urbanističkom smislu?
Ako ste videli slike sa rekonstrukcije mislim da vam je sve jasno. Prvo izgleda jako ružno vizuelno, drugo nije svako drvo iste širine i oblika, samim tim asfalt nije ravnomeran. Ujedno tu će tek biti problema kao i uvek!
Kakvih problema?
Drvo je živo biće, ono se menja i raste. Drvo ima prirodu da prkosi preprekama. Dakle evidentno je da će kao i uvek korenje i stablo da šire taj asfalt i podloku. Što znači da bi kroz par godina sav taj materijal okolo drveća počeo da puca i da propada.
Da li je moguće da izvođači radova to nisu primetili?
Nemoguće je da nisu znali takve stvari. U većini evropskih gradova se oko drveća stavljaju metalni obruči ili rešetke a do rešetke se afaltiraju. Drveće ima prostora da diše a ti da kažem kameni ili metalni okolnici su vizuelno jako lepši. Ali ovde se neko već kapariše za popravke kojih će biti.
Reakcija građana u velikom broju na društvenim mrežama naterala je izvođače radova i genija arhitektu Vesića da reaguje, pa je poslao radnike da mašinama razbiju jedan uzak sloj okolo stabala drveća koje su prethodno zabetonirali. i tako izbegnu dodatnu bruku koja ga prati već mesecima.