Srbija mora da proda EPS i Telekom kako bi vratila dugove

Interesovanje za srpske obveznice je toliko opalo da se dovodi u pitanje sposobnost vraćanja pristižućih zaduženja.

Iz tog razloga, od finansijskih stručnjaka mogu se čuti i predlozi da se deo novca pribavi prodajom dela državnog vlasništva u javnim preduzećima. Situacija na finansijskom tržištu postaje dramatična po Srbiju – interesovanje za srpskim obveznicama je toliko opalo da je tokom aprila država jedva prikupila tek desetinu planirane svote novca. Teško da je uteha to što „lider Zapadnog Balkana“ nije usamljen u poteškoćama pozajmljivanja novca putem obveznica.

Zapravo, velik broj država se nalazi u sličnim nevoljama, posebno manje razvijene zemlje koje su unazad pet-šest godina, koristeći se dugim periodom istorijski rekordno jeftinog novca, intenzivno pozajmljivale u nameri da podstaknu rast.

Inflacija uvećava kamate

No, vremena se menjaju, visoka inflacija, nezabeležena još od „naftne krize osamdesetih godina prošlog veka“, prinudila je Federalne rezerve, centralnu banku Sjedinjene Američke Države, da otpočne uvećavanje referentne kamatne stope. Istovremeno Evropska centralna banka prestaje sa otkupom obveznica privatnih kompanija kako bi krajem leta i sama počela da uvećava osnovne kamate.  Već prvi potezi najznačajnih centralnih banaka učinili su da započne rast kamata pri svim formama kreditiranja. Pitanje je može li se i zamisliti koliko će poskupeti pozamljivanje novca ako do kraja godine u FED-u, američkoj centralnoj banci, planiraju da još četiri puta uvećaju kamatu.

Dodajmo, uz sve to, i da će period rasta trajati i naredne dve sezone. Srbija je još krajem prošle godine osetila promene na finansijskom tržištu. Početkom ove, prodaja obveznica dvogodišnje ročnosti nije uspela u celosti da se realizuje ni nakon čak četiri izlaska na berzu. Međutim, u drugoj polovini aprila stvari su počele da se dodatno pogoršavaju. Više da bi „opipala“ stanje na finansijskom tržištu, država je 19. aprila emitovanjem obveznica dvogodišnje ročnosti pokušala da pribavi minimalnih pet milijardi dinara. Međutim, usledilo je iznenađenje – interesovanja je bilo samo za 1,6 milijardi i to po 2,95 odsto kamate, što je za procentni poen više od kamate pre godinu dana.

Novac sve skuplji

Gotovo u isto vreme, Hrvatska, za čiju ekonomiju bi se teško moglo reći da je uspešnija od srpske, realizuje obveznice desetogodišnje ročnosti. Mada je kamata u odnosu na 12 meseci ranije sa 0,8 skočila na 2,95 odsto, naši susedi su prezadovoljni procenjujući da su novac pozajmili po još uvek prihvatljivoj ceni. Po ugledu na komšije i Srbija je pokušala da emitovanjem državnih hartija nominovanih u evru i na rok od 25 godina, pozajmi 150 miliona. Međutim, investitori su po kamati od 2,5 odsto pozajmili samo 6,9 miliona, dok je bilo spremnosti da se pozajmi još 12,5 miliona evra po kamati od 3,75 odsto.

Ali, za pozajmljivanje čak 125 miliona evra nije uopšte bilo zainteresovanih. Izvesno je da će biti sve teže i sve skuplje pozajmljivati na finansijskom tržištu. Problem je što na naplatu pristižu obveznice uzete prethodnih sezona, zbog čega je Srbija planirala da novim obveznicama posudi još 3,5 milijardi evra. U „normalnim“ prilikama, to je rutinska praksa, ali u današnjem svetu, uplašenom inflacijom i sukobom u Ukrajini, postaje problem koji dužniku lako može da se obije o glavu.

Stalniji mehanizmi

Predsednik Vučić teško da ima veće koristi od toga što je, kako je sam izjavio, uočio problem. Nagovestio je da bi ubuduće Srbija mogla da izvesno vreme pređe na direktno, a ne preko tržišta, ugovaranje kredita kojima bi otplaćivala pristižuće obaveze. Među stručnjacima je njegov plan ocenjen kao delom iznuđen, pri čemu je primećeno da se direktnom pogodbom zaobilazi tržišna konkurencija. Rezultat je viša kamata. Istovremeno su se čuli i predlozi da bi država mogla da proda deo akcija u javnim preduzećima, pre svega u Telekomu i EPS-u, ali tako da održi većinsko vlasništvo. Na taj način bi mogla da pribavi više stotina miliona evra i za toliko da umanji visinu direktno ugovorenih kredita. Međutim, prodajom se jednokratno pribavlja novac, a nama svake od dve naredne godine na naplatu pristiže otprilike 3,5 milijardi evra. Potrebni su nam stalniji mehanizmi od jednokratne prodaje.

Restrukturiranje dugova

Zaduživanje pomoću obveznica bilo je idealno rešenje za države slične Srbiji po visokom spoljnotrgovinskom deficitu i relativno visokom budžetskom deficitu. Međutim, sada ova praksa iz meseca u mesec postaje sve skuplja i gubi privlačnost.  Na teška vremena ukazala je i predsednica MMF Kristalina Georgijeva, istakavši da su samo u poslednjih mesec dana investitori iz državnih hartija od vrednosti povukli 14 milijardi dolara, od toga 13 milijardi sa takozvanih rastućih tržišta. Epilog je da je čak 65 odsto nerazvijenih država u poslednjih nekoliko meseci došlo u situaciju da neće moći da vraća dugove ukoliko im se obaveze ne restrukturiraju. Posle neuspešnih emisija obveznica u poslednja četiri meseca, može se postaviti pitanje hoće li i Srbija biti prinuđena da od poverilaca zatraži restrukturiranje svojih obaveza.

Podeli
Updated: април 28, 2022 — 10:02 am

8 Comments

Add a Comment
  1. Zašto se u tajnosti radi i iznosi prirodno bogatsvo zlato i drugi metali prave vrednosti da bi pojedinci na vlasti bili još bogatiji i megalomani bez rada i muke,Bog je to dao svima nama da ravnopravno imamo jer u 2m ništa ne mogu da ponesu.uzalud se grabe.

    1. Prodajte ti i lopovi svoje Vile i stanove koje ste pokradenim novcem kupili pa isplatiti dugove.

  2. sta kome da vracamo kad novac ne vredi nista,bezvredni novac bez pokrica se daje na kamatu smesno,samo vojska i resursi su bitni

    1. Bitno da vodja obecava pomoc deci, penzionerima itd. A to sto sece usi da krpi dupe, nema veze. Uzima pozajmice i kredite, deli sakom i kapom, a ko ce da vraca, nema veze.

  3. Jad je što su od pokradenih para kupili bitkoine, pa sad moraju ispočetka da kradu a nema više šta. Ko da su dali Dafini i Jezdi da im čuvaju.

  4. Nakon ubistva Djindjića očekivalo se da će Englezi postaviti novu Vladu i pustiti Šešelja iz Haga kako bi se Srbija zadužila i ulagala kredite ,ne u razvoj nego u beton kako se ne bi mogli vraćati,a na mesto ministra energetike postaviti Rotshildove ljude …Stara metodologija po kojoj Rotshildov MMF radi sasvim zemljama zbog čega ih je i Viktor Orban isterao i oporavio zemlju.

  5. Prepametni vođa i njegovi satrapi se Preračunali, malo su pokupili. Pa bi da uvećaju svoj kapital zadužuju Srbiju..?

  6. aaaa ko kupuje EPS 😉 od Kurtijeva zena ili ce biti kao i sa aeorodroma prodas za male pare pa ga posle par godina kupis za po 10x vecoj ceni no sto je prodat SRBIJA NIKADA TO DRZAVA NECE BITI resenje svakog srbina je samo bezati iz svoje zemnje sto dalje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *