Srpska opozicija ima kancer zvani Dragan Đilas

Kratka anatomija nastanka liste “Srbija protiv nasilja” ili kako se Đilasov projektić predstavio kao ujedinjenje opozicije

1. Nakon prošlih izbora Đilasovi koalicioni partneri se distanciraju od njega zbog sastanka sa Vučićem, a on najavljuje da na sledeće izbore izlazi sam.

2. Dešava se masakr u Ribnikaru i građani se spontano okupljaju, a Đilas daje izjave da neće da komentariše i da taj događaj ne bi trebalo politizovati.

I kako smo onda došli do toga da mu lista nosi naziv baš tih protesta i da su na listi oni koji su se distancirali od njega?

3. Kada su protesti počeli da okupljaju kritičan broj ljudi, Đilas se ipak nameće za organizatora protesta i dolazi do zabrane širenja organizacije na vanparlamentarne, desnicu itd. Od “neću da politizujem” do “ne da hoću, nego ću tragediju da upotrebim za nove podele u opoziciji.”

4. U avgustu daje izjave da njega ne zanima kako će izgledati protesti, već školska godina. Istovremeno maksimalno preuzima organizaciju, a protesti se svode na jedva nekoliko stotina ljudi. Od “nepolitizovanih” protesta se i otvoreno pravi kampanja za njegovu buduću listu.

Ok, kampanja je tu, protesti su pasivizirani, monopol nad organizacijom protesta preuzet, Marinika i javno rekla da roditelji nemaju tapiju na bol, preuzeto ime protesta, ali kako prokazani i ogoljeni Đilas da nađe i koalicione partnere sada i povrati opozicioni legitimitet?

5. Vraća se na provereni recept razaranja Narodne stranke sa prošlih izbora i ponavlja se “operacija Ponoš”. Novi Ponoš za ove izbore postaje Aleksić, i eto ga već jedan partner, za kojim polaze svi koji su mu poklonili poverenje u prethodnim godinama.

6. Aleksić pravi dogovor sa SDS i Ćutom o dugoročnom savezu. Međutim, pregovori se završavaju tako što, dok pregovara o partnerstvu, Aleksić preuzima u svoju stranku gotovo ceo pregovarački tim SDS-a i time direktno napada opozicionu stranku kojoj se predstavljao kao partner.

Dakle, da bi došao do partnerstva sa Đilasom kako bi se zajedno borili protiv nasilja, Aleksić je morao da uđe u razaranje dve opozicione stranke – Narodne i SDS.

Mali podsetnik – prvi put ga je SDS uvela u parlament, drugi put Narodna. Sad će Đilas. Protiv nasilja, naravno.

7. Đilas i Aleksić… malo je da bi se dvojac predstavio kao ujedinjenje. Potrebna je i grupacija oko DS. Kao organizator protesta DS se logično priključuje i daje konačno pun legitimitet ovoj listi. Zauzvrat biva ponižena sramnom ponudom mandata, koja će imati dalekosežne posledice po DS.

DS napušta pregovore, ali se u njih i vraća, jer je isteklo vreme i stavljena je pred svršen čin da bira između nestanka i kakvog god opstanka.

Dakle, “ujedinjenje opozicije” je zapravo uništavanje bar tri opozicione stranke, monopol nad imenom pod kojim su ljudi različitih političkih orijentacija reagovali na tragedije, i pranje Đilasa nakon prošlih izbora kako bi “gospodin” mogao na Pinku da ponovo postane “lopov” i obavi zadatak.

Autor: Marina Komad

Podeli
Updated: новембар 5, 2023 — 3:29 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *