Šta su američki, ruski i srpski psihijatri rekli o Aleksandru Vučiću?

Medijski vašar u Srbiji je višedecenijska manifestacija koju smo primorani da gledamo, ako ne na televiziji, onda u štampanim medijima, dobar deo vašarišta se preselio i na društvene mreže. Politička scena je takva da uglavnom pratimo jednog čoveka i sve njegove aktivnosti a njih je zaista mnogo.

Ludilo zvano obraćanje predsednika ili konferencije za štampu su najnoviji metod za popunjavanje medisjkog prostora na svim televizijama. Setimo se samo najsvežijeg primera emitovanja raskomadanih tela žrtava kriminalnog klana na 13 kanala u isto vreme.

Na društvenim mrežama se često postavlja pitanje, kakav mentalni sklop stoji iza ove čitave predstave. Uporedii smo mišljenja struke iz Srbije, Rusije i Amerike. Interesantno je koliko im se stavovi podudaraju.

Ko je ovde lud?

Doktorka Dragica Stanojlović, psihijatar, odgovorila je na tekst, objavljen u Danasu, kojim se kolumnista tog lista obratio stručnom delu javnosti pitanjem “Zašto psihijatri ćute?”

Loading...

Naime, dr Stanojlović se osetila prozvanom kao psihijatar u istom listu objavila svoj odgovor.

“Razumem osećanja besa i nemoći koji se javljaju kod svih koji zbog profesije, ili nerazvijene sposobnosti da zaštite sebe, slušaju javne nastupe predsednika.

Teško da bilo ko sa razvijenim logičkim mišljenjem i zaključivanjem može da ostane emotivno miran, pred tolikom količinom laži, neprimerenih uvreda, potiranja realnosti i pokušajima da se sve to predstavi kao nepobitna istina “

Psihološki profil predsednika prema rečima dr Stanojlović:

“Egocentričan je, narcisoidan, sa nesavladivom potrebom da uvek bude u centru pažnje.

Promenljivog je raspoloženja, bez empatije. Sklon je teatralnom ponašanju i dramatizaciji.

Ne podnosi kritiku niti drugačije mišljenje. Neprijatne situacije ili emocije duboko potiskuje, tako da ne mogu da se probiju u njegovu realnost.

Ona je modelirana imaginacijama i fantazijama”.

Mišljenje američkog stručnjaka

Profesor psihijatrije, političke psihologije i međunarodnih poslova Džerold M. Post radio je za CIA.

Osnovao i upravljao Centrom za analizu ličnosti i političkog ponašanja, što je jedinica koja je omogućila procene međunarodnih državnika kako bi se predsednik SAD i visoki zvaničnici što bolje pripremali za susrete na raznim samitima i sastancima.

U svojoj knjizi je svetske lidere podelio u nekoliko grupa, od kojih je najbrojnija kategorija lidera koji pate za uspehom i  imaju ogroman osećaj samoljublja.

U toj kategoriji su se našli tadašnji predsednik SAD Barak Obama, predsednik Rusije Vladimir Putin, ali i tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Značajan aspekt ovog tipa ličnosti na vlasti predstavlja način na koji pokušavaju zadovoljiti svoje psihološke potrebe. Primarni cilj je steći priznanje, popularnost i slavu.

Ta težnja za priznanjem proizlazi iz njihove izuzetne egocentričnosti, snažne ambicije i grandioznih fantazija.

Pokretački poriv koji leži u pozadini ove potrage je, međutim, unutrašnja praznina i nesigurnost u pogledu vlastitog identiteta.

Neki autori pišu i o ‘kompleksu Nobelove nagrade’ kao potrazi za priznanjem”, ocenjuje dr Post a prenose Vijesti.me.

“Prisutna je sklonost iskorišćavanju drugih, uz zanemarivanje njihovih potreba i osjećaja. Okružuju se obožavateljima od kojih očekuju divljenje i laskanje.

Verni sledbenik može biti odbačen kad više nije od koristi jer je cenjen samo kao neko ko osigurava psihološku hranu, stalni priliv laskanja i divljenja…”.

Analiza ruskog stručnjaka

Aleksej Juri, psihijatar,nekadašnji saradnik ruske obaveštajne službe KGB i pored toga što ima 82 godine, radi a za potrebe ruske vojske analizira ličnost.

Za portal Dnevni žurnal, Juri je dao svoje viđenje psihičkog profila Aleksandra Vučića.

“Ne bih rekao da Vučić ima tehničko oboljenje uma niti šizofreniju, više mi deluje kao osoba koja ima komplekse i nesigurnost.

Moguće je da iz mladosti vuče nešto. Čini mi se kao da dok je bio mlad nisu ga ozbiljno shvatali. U suštini neki problem u glavi postoji.

To možete primetiti u naglim promenama glasa i pokreta, naglo reaguje i menja raspoloženje.

Obraća se nekome ko nije tu. On se u svojim besnim govorima u simboličnom smislu dere i na one koji su ga vređali kao dete, mladog čoveka ali i sada.

Zato im ime ne spominje nego kaže “oni”.”

Na pitanje prema čemu predsednik više naginje, novcu ili moći, ruski stručnjak kaže, oboje.

“I jedno i drugo. Mada više je željan moći i kontrole.

Baš zato što u mladosti nije imao poštovanje drugih, sada ga je željan.

Usled nedostatka poštovanja ljudi prema njemu, on postaje “zao” i agresivan i tako dobija strahopoštovanje.

Sve vam je to jedna igra psihe. Ali ključ svega je nesigurnost!”

Istorija nas uči da velike vođe sa vlasti nisu odlazile zbog psihijatrijskih veštačenja.

Ali jedno je sigurno, kada slušate i gledate obraćanja, pa vam ništa nije jasno, ne brinite, nije do Vas.

Podeli
Updated: 7 јануара, 2022 — 8:21 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.