Što Dinkić nije uspeo da upropasti – ZAVRŠAVA VUČIĆ – Naprednjaci prodali Komercijalnu banku

Prodajom Komercijalne banke spustićemo udeo domaćih banaka na bankarskom tržištu Srbije ispod 15 odsto, čime se praktično odričemo finansijskog suvereniteta.

Ovom ocenom ekonomista Borislav Borović samo se pridružio onima koji su u poslednje vreme ukazivali na razloge zbog kojih ne treba prodavati Komercijalnu banku, koja je u većinskom vlasništvu države Srbije.

Očekivanja da će još jednom to pitanje biti odvagano, čini se da je razvejalo saopštenje Ministarstva finansija. „Nova Ljubljanska banka“ (NLB) dala je najbolju ponudu za kupovinu akcija Komercijalne banke i pozvana je da pristupi pregovorima radi zaključenja kupoprodajnog ugovora, saopštilo je Ministarstvo.

Da ironija bude veća, reč je o slovenačkoj banci koja je naslednica „Slavija“ banke, koja je po raspadu Jugoslavije građanima ostala dužna deviznu štednju, po kojoj je Komercijalna, inače, najjača u Srbiji.

Loading...

Prodaja Komercijalne banke postala imperativ

Komercijalna banka je treća po veličini u zemlji sa profitom većim od 70 miliona evra i teško je razumeti razloge za njenu prodaju.

„Potpuno je izvesno da se i ovom prodajom praktično odričemo finansijskog suvereniteta, sa tendencijom njegovog potpunog gubljenja. Ko vlada finansijskim sistemom jedne zemlje, vlada i njenom privredom, pa, u krajnjem, i samom zemljom“, ističe Borović za Sputnjik.

Upozoravajući da je novi finansijski potres u svetu sve verovatniji i da je samo pitanje njegovog inteziteta i vreme trajanja, on dodaje:

„Kojim to odbrambenim mehanizmima će se Srbija braniti, ako i onako krhki potencijal i sa Komercijalnom bankom bude gotovo devastiran bez nje. Radi se o sistemskoj banci sa najvećom deviznom štednjom i najgušćom mrežom filijala po Srbiji“.

Zato Borović smatra bespredmetnim baviti se cenom akcija u ovom trenutku, koliko je ponudila koja banka za kupovinu Komercijalne, šta to znači u odnosu na njenu knjigovodstvenu vrednost, da li baš sada ili kasnije ići na privatizaciju i slično.

Predsednik Foruma nezavisnih ekonomista podseća da su za svaki dolazak neke strane banke u Srbiju njeni predstavnici imali logično objašnjenje, da je njihov dolazak značajan i neophodan korak da „ispratili“ investitore iz svojih zemalja na našem tržištu. To, kako kaže, logično nameće kontrapitanje — ako prodajom Komercijalne banke, sa tržišnim učešćem od blizu 11 odsto, svodimo udeo domaćih banaka u Srbiji na ispod 15 odsto — ko će pratiti našu privredu?

Borović ističe da ostanak države u banci podrazumeva potpunu profesionalizaciju upravljanja njome, onako kako to rade uspešne banke u svetu.

Profitabilna, a nekome smeta

Da je pitanje prodaje Komercijalne banke izuzetno važno, ukazuje i to što je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Katedra za ekonomsku politiku i razvoj 16. decembra organizovala raspravu na temu „Zašto ne treba prodavati Komercijalnu banku“.

Tom prilikom je ukazano na niz činjenica koje govore tome u prilog, između ostalog, da je na kraju trećeg kvartala ove godine banka uspešno poslovala: prinos na akcijski kapital iznosio je 13,7, a prinos na aktivu 2,3 odsto.

Prema podacima NBS, na polovini godine Komercijalna banaka je ostvarila nivo profitabilnosti značajno veći od proseka bankarskog sektora Srbije u kome ubedljivu većinu čine strane banke.

Podeli
Updated: 25 фебруара, 2020 — 4:40 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.