U SRED EPIDEMIJE: Milion predmeta sa dugovima starim i 20 godina ide izvršiteljima na naplatu

Srbija prednjači u Evropi po broju nerešenih izvršnih predmeta, od kojih je 80 odsto komunalnih – ima ih oko dva miliona, a uskoro bi trebalo da sve njih preuzmu izvršitelji.

U pitanju su odavno presuđeni sporovi za koje je doneto rešenje o izvršenju, ali već godinama građani i firme ne mogu da naplate potraživanja. Prosečni izvršni postupak traje 650 dana, odnosno više od dve godine.

Sledeće nedelje će se pred poslanicima, naći izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, posle čega će postupci, tvrdi ministar pravde Nikola Selaković, biti četiri do pet puta brži.

„Novim zakonom biće omogućeno da stari izvršni predmeti, od kojih je 80 odsto komunalnih, budu dodeljenji u rad izvršiteljima. Tačnije, poverioci će moći da se izjasne da li žele da sud završi postupak ili da se predmet ustupi izvršitelju. Izvršitelji su u prethodne tri godine pokazali da mogu efikasno i u znatno kraćem roku da reše te predmete, a i komunalna preduzeća su pokazala zainteresovanost za ovakvo rešenje“, kaže Nela Kuburović, pomoćnica ministra pravde.

Loading...

„Krivac“ za ovako veliki broj neizvršenih predmeta je dugogodišnja neažurnost suda, koji sa postojećim kapacitetima i tehničkom opremljenošću nije mogao da savlada veliki broj predmeta. Kako objašnjava portparolka Komore izvršitelja Svetlana Manić, izvršitelji, koji će se ubuduće zvati javni, kvalifikovaniji su i opremljeniji. Oni funkcionišu kao preduzetnici – mogu da zaposle onoliko ljudi koliko im je potrebno da bi savladali pristigle predmete, imaju dovoljno kompjutera, štampača, automobila za teren, dostavnu službu – sve bez čega ne bi bili operativni. Sud za to nema novca.

Nacrtom je predviđeno i da izvršitelji ubuduće budu nadležni za sprovođenje svih izvršenja, izuzev onih u porodičnim sporovima i vraćanju zaposlenog na rad, koje ostaje u nadležnosti suda. Sudovi će odlučivati samo o predlogu za izvršenje, kao i o pravnim lekovima. „Osnovni i privredni sudovi biće znatno rasterećeni, s obzirom na to da sprovođenje izvršenja podrazumeva veće angažovanje suda i traje znatno duže nego samo odlučivanje o predlogu za izvršenje“, kaže Kuburović.

Dakle, u novim predmetima koje poverioci budu podnosili sudu posle donošenja ZIO, poverilac će rešenje o izvršenju dobijati od suda, a sprovodiće ga javni izvršitelj. „Što se tiče starih predmeta, poverilac ima rok od 60 dana da se izjasni da li postupak sprovodi sud ili izvršitelj. Ako se ne izjasni, sud obustavlja postupak“, kaže Manić.

Kod komunalnih predmeta poverilac će se takođe izjašnjavati da li želi da ih izvrši sud ili izvršitelj, ali neće moći sam da bira javnog izvršitelja, već će se obraćati Komori koja će ravnomerno raspoređivati predmete. „Ovaj nacrt je rezultat usaglašenih stavova različitih zainteresovanih strana koje su učestvovali u javnoj raspravi od aprila, i predstavlja novu praksu Ministarstva pravde u izradi zakonskih akata“, kaže Kuburović.

Do sada su se čule mnoge primedbe na visoke troškove, pa će se zato menjati i Zakon o sudskim taksama i naknadama izvršiteljima. Sudske takse za izvršenje biće smanjene za 30 odsto, a smanjiće se i takse koje poverilac plaća izvršiteljima.

Podeli
Updated: 28 новембра, 2020 — 11:41 am

1 Comment

Add a Comment
  1. Dužnici, velik broj, nije voljom svojom dospeo u dugove. Biće velikih potresa oko prinudne naplate. Slomiće zube Država, bude li pretila i bahato se ponašala.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.