Vili Vimer: Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju

Ugledni nemački političar Vili Vimer izjavio je da je Kosovo kao država bilo planirano još od kraja osamdesetih i da je „njegova jedina svrha da bude američki nosač aviona na zemlji“.

Vimer je u intervjuu za Večernje novosti, koje podsećaju da je on još 2000. rekao da je Kosovo „potreba Amerike da dominira Balkanom“, ukazao da od agresivnog rata protiv SRJ 1999, NATO, predvođen SAD, nije prestao sa sukobima.

List prenosi njegove reči da „ratna koalicija u Vašingtonu vodi konstantnu borbu protiv predsednika Donalda Trampa, jer im je želja da se nastavi s ratovima, a glavna meta je Evropa“.

Ovaj bivši nemački poslanik, državni sekretar i potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a, ocenio je da je eventualna ponuda Srbiji da uđe u Evropsku uniju, ako prizna lažnu državu Kosovo, nastavak rata protiv Srbije.

„Taj zahtev je čudan. Njime se nastavlja rat protiv Srbije koji je morao biti zaustavljen pre invazije na vašu zemlju“, rekao je Vimer.

On je ponovio da je rat protiv Jugoslavije bio ilegalan i da se za „rešenje konflikta mora insistirati na izvornoj Rezoluciji 1244 SB UN“ iz 1999. godine.

Pismo Vilija Vimera Gerhardu Šrederu o Srbiji iz 2000. godine

„Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se tamo iz strateških razloga moraju stacionirati američki vojnici da bi se nadoknadilo ono što je propušteno 1945. godine“. Ovo je jedan od najvažnijih zaključaka sa konferencije „Balkan i proširenje NATO“ koju su, krajem aprila 2000. godine u Bratislavi, organizovali američko Ministarstvo spoljnih poslova i Spoljnopolitički institut Republikanske stranke. Koliko je ovo okupljanje bilo značajno svedoči prisustvo najviših zvaničnika vlada država koje su učestvovale u agresiji, kao i visokih funkcionera iz našeg regiona. Među prisutnima su se našla i trojica tada opoziciono nastrojenih Srba, valjda zbog demokratskog dekora ovog konspirativnog sastanka.

Učesnik ove konferencije bio je i Kameron Manter, iskusni obaveštajac i kasniji američki ambasador u Beogradu, za čijeg mandata je 2008. godine realizovan jedan od njenih najvažnijih zaključaka o „međunarodnom priznanju nezavisne države Kosovo“, razume se najpre u krugu savezničkih država.

Srpska javnost bi verovatno ostala neobaveštena o ovom događaju da se na stranicama, tada još uvek srpskog NIN-a (februar 2007), u prevodu Nikole Živkovića, nije pojavio dokument – privatno pismo koje je nemački diplomata Vili Vimer, kao učesnik skupa u glavnom gradu Slovačke, uputio tadašnjem kancelaru Gerhardu Šrederu. Iz sadržaja pisma koje je u rangu najvećih Vikiliks senzacija dobili smo potvrdu nečega što su pronicljiviji umovi naslućivali još pre početka zločinačke agresije. Dakle, razlozi za agresiju na SRJ 1999. godine bili su motivisani ne zaštitom ljudskih prava Albanaca, nego prvenstveno namerom da se učvrsti američka dominacija na evropskom kontinentu. Uostalom evo šta o tome, prenoseći neke od stavova sa konferencije u Bratislavi, piše Vimer:

Berlin, 02. maj 2000. Veoma cenjeni gospodine kancelaru, krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).

Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na šta ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među mnogobrojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de fakto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa i ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Potpis Vilija Vimera; Berlin, 02. maj 2000.