Vlast u Srbiji u zvaničnoj statistici umanjuje broj radnika koji su zbog epidemije koronavirusa ostali bez posla u proteklih devet i po meseci i u turističkim agencijama i u drugim sektorima privrede, posebno u malim i srednjim preduzećima, smatraju predstavnici sindikalnih organizacija.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić nedavno je izjavila da je u Srbiji od marta zbog epidemije koronavirusa u turističkim agencijama posao izgubilo 1.525. ljudi.
Međutim, predstavnici udruženja turističkih agencija dva meseca ranije su obelodanili da je bez posla već u tom trenutku zbog nedaća koje je korona virus počinio, ostalo samo u tom sektoru oko 4.000 zaposlenih.
Dakle, znatno više nego što to tvrdi ministarka Matić.
Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ kaže za Danas da zvanične cifre, kada je reč o broju ljudi koji su ostali bez posla usled krize izazvane epidemijom, treba pomnožiti sa dva ili tri da bi se dobio realan broj onih koji su dobili otkaze.
– Zvanične cifre koje govore da je bez posla ostalo između 45.000 do 50.000 ljudi ne prikazuju pravo stanje. Mnogi radnici koji su ostali bez posla jednostavno u toj statistici nisu vidljivi. Reč je o ljudima koji su radili na crno, frilenserima, onima koji su bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima. Kada se svi oni uračunaju, jasno je da je cifra ljudi koji su ostali bez posla usled korona virusa daleko veća od zvanične. Jednostavno, svaka vlast umanjuje podatke o broju nezaposlenih pa to tako radi i ova aktuelna u Srbiji – navodi naš sagovornik.
Statistika tvrdi da se broj zaposlenih uvećao
Zvanična statistika tvrdi da je registrovana zaposlenost prema administrativnim izvorima, u trećem kvartalu ove, u odnosu na isti period prošle godine, porasla za dva odsto ili za 44.422 zaposlena, te da je ukupan broj zaposlenih u trećem kvartalu 2020. godine iznosio 2.224.842 lica. Ali, u tim brojevima su samo oni regularno zaposleni, dok sindikati i analitičari obuhvataju i crno tržište radne snage. Napominju da je država podelom minimalca podstakla preduzeća i preduzetnike da prijave do tada neevidentirane radnika. Obaveza da firme koje su primile taj novac za plate radnika ne smeju do kraja ove godine da ih otpuštaju, sačuvala je radna mesta za sada. Od januara neredne godine, međutim, na naplatu stižu odloženi porezi i doprinosi za te radnike, koji idu na teret poslodavca, pa se očekuje da se svi oni koji su bili prijavljeni tokom pandemije, vrate u pređašnji status – radnika na crno.