Osnovno obrazovanje u Srbiji je obavezno i besplatno. Međutim, četvoročlana porodica, sa dvoje osnovaca, godišnje samo na udžbenike mora da izdvoji bar 15 hiljada, a u zavisnosti od uzrasta dece čak i više od 30 hiljada dinara. Zašto je to tako?
Odgovor na ovo pitanje daje naš uspešni reditelj, Boris Malagurski, u kratkom dokumentarnom filmu „Udžbenički kartel“, u kojem je objasnio kako je tržište udžbenika u Srbiji došlo pod kontrolu stranaca, pogotovo nemačke izdavačke kuće „Klet“.
U filmu se naglašava kako je skoro pola veka Zavod za udžbenike i nastavna sredstva bio jedini izdavač udžbenika u Srbiji.
– Kroz svoju istoriju je odštampano preko 400 miliona jedinica. Bio je kanal za sve nivoe obrazovanja – izjavio je Branko Ružić, ministar prosvete.
Dragana Jokić Stamenković, novinarka „Politike“ navodi značaj Zavoda za nacionalnu kulturu.
– Kada su oni imali monopol, oni su gradili nekoliko škola na Kosovu i Metohiji sa svojim profitom. Oni su izdali tomove, od 5 do 10 knjiga velikih. Tomove sabranih dela o Nikoli Tesli, Milutinu Milankoviću, Mokranjcu, Radomira Lukića, Pupina, znači oni ostavljaju nešto u amanet ovom narodu – podseća Jokić Stamenković.
Udžbenici se nisu često menjali, a đaci su ih pored kupovine i nasleđivali. Neko vreme čak su i škole bile vlasnici udžbenika koje su besplatno pozajmljivale deci.
– 2003. godine je prvi put liberalizovano tržište udžbenika i od 2003. je ta tržišna utakmica, koja prosto postoji, koja ne mora apriori da bude loša, prisutna i na ovom veoma značajnom tržištu – kaže Branko Ružić.
Nekoliko godina kasnije, usvajanjem Zakona o udžbenicima krajem 2009. godine, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i zvanično je prestao da bude jedini izdavač.
– Dobili smo zakon kojim se ni na koji način ne sprečava da izdavač ubedi nastavnika da izabere njegov udžbenik kroz poklone ili kroz neke druge aranžmane. U momentu kada smo menjali zakon naišli smo na situaciju gde je sasvim normalno bilo da izadavač objavi oglas, u „Politici“ na primer, gde garantuje nastavniku koji izaere njihov udžbenik, garantuje tablete na poklon – ukazuje Milovan Šuvakov, bivši pomoćnik ministra prosvete.
Situaciju na tržištu je, kažu, najbolje iskoristila nemačka firma „Klet“.
– U Srbiji strani izdavači kontrolišu oko 80% tržišta. Tu je, pre svega, velika nemačka kompanija „Klet“ koja pod sobom ima tri mala izdavača. To su sam „Klet“, to su „Novi logos“ i „Freska“. Zatim postoji još jedna strana firma, to je „BIGZ“, koja je pod kontrolom hrvatskog vlasnika. Dakle, četiri strane firme kontrolišu 80% tržišta udžbenika u Srbiji.
Teško je proceniti koliko tačno zarađuju strane firme na udžbenicima u Srbiji, ali nekada se njihovi predstavnici izlete, pa nam nesvesno to i otkriju.
– Mi smo našoj državi prošle godine platili 7 miliona evra PDV poreza na sve ono što radimo, bilo kroz autorske ugovore, bilo kroz plate, bilo kroz sve – Ivan Perić, direktor razvoja Izdavačke kuće „Klet“.
Izjavu Perića prokomentarisao je Aleksandar Kavčić, inženjer, naučnik, osnivač Fondacije „Alek Kavčić“.
Ministar prosvete, Srđan Verbić, inicirao je izradu novog zakona o udžbenicima krajem 2014. godine, a koji je usvojen naredne. Izdavači su shvatili da su ugroženi novim zakonom koji im umanjuje zaradu. Reagovao je prvi čovek „Kleta“ i uputio pismo Aleksandru Vučiću.
– Ako se primeni novi zakon o udžbenicima, bićemo primorani da obustavimo sve naše aktivnosti u Srbiji, što verujem da nije u interesu Vlade i ne ide u prilog njenih nastojanja da privuče nove investicije – kaže se u pismu Filipa Hausmana, do kojeg je došao BIRN.
Bilo je predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kojem bi se formirala cena udžbenika.
Međutim, u posetu tadašnjem ministru trgovine, rasimu Ljajiću, došao je u posetu nemački ambasador i taj pravilnik nikada nije stupio na snagu. Novim zakonom iz 2018. godine, izbačeni su svi „problematični delovi“ koji su smetali izdavačima, pre svega „Kletu“, a više nije bilo ni člana koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika.
Vučić je priznao medijima da je nemoćan pred pritiscima stranih vlada.
– Moramo da držimo monopol pojedinim stranim vladama i za ne znam kakve udžbenike i za ne znam ni ja šta sve, zato što te strane vlade nemoguće pritiske vrše na našu zemlju.