Vučić počeo da zarađuje od rata u Ukrajini

Što je Srbiji gore, Aleksandru Vučiću je bolje. Svaki rat, pa i ovaj u Ukrajini, koristi za zgrtanje novca. Globalni sukob je tek počeo, a Vučić je već napravio kombinacije kojima će profitirati na tuđoj nesreći. Na lokalnom, srpskom nivou, uz finansijske razvija i političke prevarne šeme. O diktatorovim predizbornim trikovima, mandžurijskim kandidatima Šapiću i Nestoroviću, kao i manipulacijama Dačićem, Radulovićem, Stamatovićem i “pravim opozicionim liderima” piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak prijatelj i saradnik Vučića.

Otkad je kartel oko SNS-a preuzeo vlast, Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici žive u zlatnom dobu. Za razliku od njih, normalni građani Srbije osuđeni su na kameno doba. Kasta naprednjačkih primitivnih multimilionera davno se odvojila od naroda. Rat u Ukrajini i posledice koje će izazvati u Srbiji dovešće do dodatnog raslojavanja. Vučić i njegovi banditi postaće još bogatiji, a narod siromašniji.

Čim je počeo rat između Rusije i Ukrajine, Vučić je shvatio da je to odlična prilika za zaradu. Iskusan u ratnom profiterstvu, odmah je smislio poslovne kombinacije, kojima namerava da se ovajdi na tuđoj nesreći.

Po modelu od pre trideset godina, kojim su probijane sankcije prema SR Jugoslaviji, Vučić je napravio kompleksan sistem fantomskih firmi u zemljama oko Rusije. Nekoliko Vučićevih kumova i najbližih saradnika već je registrovalo firme u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Kirgistanu i ostalim bivšim sovjetskim republikama. Preko tih preduzeća u Rusiju će plasirati robu koju su zapadne zemlje stavile pod sankcije. To rade i američke i evropske kompanije, koje su svoja predstavništva takođe prebacili iz Moskve u Baku, ostavljajući kanale za trgovinu u ratnim uslovima.

Loading...

Devedesetih godina, u uslovima rata i sankcija u SR Jugoslaviji, povlašćeni pojedinci iz režima Slobodana Miloševića na isti način su, preko firmi iz Makedonije, Rumunije i Mađarske, organizovali šverc nafte, duvana i ostale deficitarne robe. Tako su nastali tajkuni, koji i danas vladaju Srbijom. U ono vreme Vučić je stekao samo nekoliko stanova i kuću u Jajincima. Hteo je, ali nije mogao više. Nije mu dozvoljavao Vojislav Šešelj. Sad može sve što hoće. A, hoće sve.

Pored zarade od šverca u Rusiji, Vučić namerava da iskoristi priliku i za dodatno čerupanje Srbije. I u tome ima iskustva. Ne samo od pre trideset, nego i od pre dve godine.

Na “ratu protiv nevidljivog neprijatelja – virusa korona”, Vučić je iz republičkog budžeta isisao 8,4 milijardi evra. Umesto detaljnih izveštaja o tome koliko je plaćena medicinska i zaštitna oprema, koliko su koštale novoizgrađene bolnice, respiratori i ostali aparati, Vučić je građanima ponudio samo patetične izjave kako se brine za bake i deke, za svaki život, da nam groblja ne budu premala.

U početku pandemije, u uslovima vanrednog stanja, suspendovao je zakon o budžetu i zakon o javnim nabavkama, kako bi mogao nesmetano da izvlači novac iz državne kase. Vođen lešinarskim instinktom, svesno je širio strah od virusa. Istovremeno je, zloupotrebom uticaja na saradnike iz zločinačkog udruženja, nazvanog Krizni štab, nametao je mere, koje su morali da poštuju svi građani. Svi su morali da nose zaštitne maske. Firme Vučićevih kumova i poslovnih ortaka uvozili su te maske po ceni od deset, a prodavali za 120 do 200 dinara.

Ista ekipa ratnih profitera već sprovodi akcije, kojima će opljačkati Srbiju. Vučić je pripreme počeo izazivanjem panike. Tvrdnje o tome kako država ima velike zalihe hrane – pirinča, graška i sardina – i da neće biti nestašica i gladi, izazvao je paniku. Građani znaju – što god Vučić kaže, nije tako. Zato su mnogi odmah počeli da kupuju osnovne potrepštine i stvaraju zalihe za crne dane.

Posle lako i brzo obavljenog prvog zadatka, Vučić je prešao u drugu fazu svog profiterskog plana. Zabranio je izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja. Vučić je tu odluku doneo samovoljno, bez konsultacija s resornim ministrima, po svojoj pameti, za svoj džep, a na štetu poljoprivrednika.

Dve nedelje od početka sukoba u Ukrajini, cena pšenice na svetskim berzama se udvostručila. Sa 200, skočila je na 400 evra po toni, s jasnom i alarmantnom tendencijom daljeg rasta. Pošto Srbija ima oko milion tona viška pšenice, prodajom po trenutnim cenama poljoprivrednici su mogli da dobro zarade, pa da tom razlikom pokriju štetu koju trpe usled visoke cene nafte i đubriva, koje je poskupelo sa 300 na 1.200 evra po toni. Međutim, od toga nema ništa.

– Ovo mi liči na devedesete, kada su seljaci morali da povuku ne bi li se zemlja izvukla iz krize. Samo što su nas tada drugi zatvarali, a sada sami donosimo uredbe. Poljoprivrednici su jedini sa kojima država može da se igra kako hoće. Jedini koji su pod restrikcijama zarad dobrobiti naroda, sve ostalo je slobodno. To nije način. Država je mogla prošle godine u žetvi da kupi ozbiljnije količine pšenice, mogla je po povoljnim cenama da kupi. Ovo sada će praktično ugušiti tržišne cene. Cene padaju, kao i naša mogućnost da zaradimo. Poljoprivrednici sada proizvode viškove, mnogo više nego što treba za domaću potrošnju. Usmereni smo na izvoz, kupci su nam izvoznici i zabranom izvoza se direktno otima profit nama proizvođačima – kaže Slavko Vukov iz Saveza udruženja banatskih poljoprivrednika.

Vučić je nezadovoljstvo opljačkanih poljoprivrednika pokušao da amortizuje pričom da je, eto, i Rusija zabranila izvoz pšenice, pa i Srbija mora tako. Naravno, to je besmislica. Poslovni rezoni pokazuju sasvim drugačiju sliku. Rusija se nalazi pod sankcijama zapadnih država, pa je logično što za svoje potrebe pravi zalihe pšenice. Nestašicu te robe Srbija je mogla da iskoristi prodajom viška pšenice. Zarada bi bila investirana u setvu. No, to bi pokvarilo profiterske kombinacije Vučića i ostale bratije s vlasti.

Zabrana izvoza izazvala je obaranje cene pšenice u Srbiji. Poljoprivrednici su prinuđeni da, po znatno nižim cenama, prodaju pšenicu izvoznicima, odnosno Vučićevim poslovnim partnerima. Kad i poslednje zrno žita pređe u vlasništvo pripadnika kartela, Vučić će ukinuti zabranu izvoza. Tada, za mesec ili dva, cene na svetskom tržištu biće još veće nego danas, tako da će Vučićevi povlašćeni ortaci na pšenici zaraditi više nego da prodaju kokain.

Pljačka poljoprivrednika predstavlja tek početak Vučićevog profiterskog pohoda. Vučić ne pravi razlike među žrtvama, zato će očerupati i sve ostale građane. I za to već priprema teren. Kao u početku pandemije, najvažniji i najunosniji upad u budžet Vučić namerava da izvrši kad uvede vanredno stanje.

Vođa naprednjačkog kartela je obavestio saradnike o mogućnosti da nekoliko evropskih zemalja proglasi vanredno stanje zbog neposredne ratne opasnosti. Prema najavama, to može da se očekuje kad Evropska unija iscrpi načine kojima, kroz sankcije svih vrsta, vrši pritisak na Rusiju. Pošto sankcije negativno utiču i na zemlje koje su ih uvele, one će biti prinuđene da svoje privredne sisteme brane drastičnim merama.

U opštem haosu, koji je nastao ratom u Ukrajini i reakcijom zapadnih država, posle građana koji se nalaze u zoni sukoba, posledice trpe i stanovnici zemalja Evropske unije, pa i Sjedinjenih Američkih Država. Poskupljenje gasa i ostalih energenata pokrenulo je skok cena svih roba i usluga. A, ceh ne plaćaju političari, koji su uveli sankcije, nego obični građani. Da bi opravdali svoje odluke, političke elite zemalja Evropske unije nameravaju da proglase vanredno stanje usled neposredne ratne opasnosti. Medijske mašinerije u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Velikoj Britaniji usmeravaju propagandu u tom smeru, pripremajući javnost za mogućnost nuklearnog rata.

Kad nekoliko zemalja EU uvede vanredno stanje, to namerava da uradi i Vučić. On se nada da će se to desiti tek posle izbora 3. aprila. Ako bude tako, Vučić će imati veći manevarski prostor za političke manipulacije. On, u drugom predsedničkom mandatu, kao i Narodna skupština s novim sazivom, i Vlada u novom sastavu, imaće legitimitet za sve odluke. Ako ne bude mogao da čeka toliko, Vučić će uvesti vanredno stanje i odložiti izbore na šest meseci. To bi dovelo da pravnog haosa, ali Vučić ne mari, ne bi mu bilo prvi put.

Pre dve godine, u vreme prvog talasa pandemije korona virusa, raspisao je parlamentarne izbore, pa ih, na nezakonit i protivustavan način pomerio. Čak je, usred izbornog procesa, promenio zakon o izborima. Zapadni mentori iz Brisela i Vašingtona su mu sve to dozvolili, što i ne čudi, jer je poslušno sprovodio njihovu strategiju u “ratu protiv nevidljivog neprijatelja”. Ako i sada prihvati da sledi njihovu borbu protiv Rusije, oprostiće mu bezvlašće u uslovima vanrednog stanja.

Koja god opcija bude realizovana, Vučić će profitirati. On i ovako deset godina drži Srbiju u vanrednom stanju, a kad se ono ozvaniči moći će nesmetano da nastavi sa čerupanjem Srbije. Opet će suspendovati zakone, koji ga, bar u teoriji, ograničavaju. Gušenje slobode medija i ljudskih prava, kao i demokratskih procesa u društvu, obrazložiće potrebom da se država i narod odbrane u uslovima neposredne ratne opasnosti. Političku i medijsku kampanju je već prilagodio tim potrebama.

– Jasno vam je kakva politika vlada u svetu. Politika i pravo jačeg. U skladu s tim, mi, kao mali, treba lepo ispod kamena da se prikrijemo. Da svi znaju da su naši principi jedini stvarni principi, a ne po potrebi i s vremena na vreme. Ali, treba da sačuvamo svoju zemlju, da sačuvamo od bilo kakvog stradanja naš narod i da obezbedimo pristojan i bezbedan život za naše ljude – rekao je nedavno Vučić.

Uz svu patetiku, kojom je naglašavao da nikome nije teže nego njemu – za razliku od normalnih ljudi, on je za tri dana ostario deset godina, ne spava i ne jede – ratnu retoriku postepeno zaoštrava najavama da nam se crno piše.

– Svakog dana će biti sve teže. Samo se nadam da prestane rat u Ukrajini. Boga molim. Ja sam išao nekoliko puta godišnje u crkvu. Ne znam više šta da radim, da idem svaki dan da se Bogu molim da nešto pomogne, jer ovo nema veze s nama. Kod nas je dinar stabilan, čvrst. Držimo sve pod kontrolom. Plate ne kasne ni dan, penzije ne kasne ni dan. Raste sve, ali do kad? Biće nam sve teže – tvrdi Vučić.

U tim i takvim bolesnim izjavama sadržani su svi detalji Vučićevih političkih prevara. On je, tobože, napravio uspešnu Srbiju, sve je pod kontrolom, ali samo Bog može da ga spasi od propasti koju donosi rat u Ukrajini. Naravno, ni taj trik nije smislio sam, i u tome plagira drugog, bivšeg diktatora.

Posle svih ratnih poraza, u koje je uvukao državu i narod, Slobodan Milošević je primenio izlaznu strategiju pod parolom “mir nema alternativu”. Kao autentični simbol prošlosti koja traje, Vučić sad izbornu kampanju vodi pod sloganom “Mir, stabilnost, Vučić”. Razlika je samo u tome što se Milošević za pomoć nije obraćao Bogu, nego venčanoj ženi Miri i političkom švaleru Šešelju. Sve ostalo je isto. Kao što je Milošević iza svojih katastrofa ostavio kastu novobogataša, kojima je dao da upravljaju državom, tako i Vučićevi porazi prete da dokrajče Srbiju.

Kad je počela izborna kampanja, Vučić je glasače pokušao da prevari parolom “Dela govore”. O rezultatima njegove vladavine govore zlodela, afere poput “Jovanjice”, “Krušika”, PKB-a, “Beograda na vodi”, uništavanja EPS-a, kineskih trovačnica u Smederevu, Boru i Zrenjaninu, Rio Tinta u Podrinju, otetih penzija i plata, progona 700.000 mladih i obrazovanih iz Srbije u beli svet, šampionske stope smrtnosti od korona virusa, kao i svih ostalih zločina, kojima je napravio najsiromašnije društvo u Evropi.

Kad je procenio da će veću korist imati od lešinarske upotrebe rata u Ukrajini, predizbornu propagandu je prilagodio tim potrebama. Tako je nastao tragi-komični slogan “Mir, stabilnost, Vučić”. Koliko u toj paroli, toliko ima istine i u tvrdnji da će Rusija biti izbačena iz Ujedinjenih nacija i da će se potom albanska država Kosovo učlaniti u tu organizaciju.

– Očekujem da u narednom periodu bude nekoliko zamki za Srbiju. Videli ste da su Albanci podneli zahtev da postanu punopravna članica NATO-a. Videli ste da će sledeći korak biti isključenje Rusije iz Ujedinjenih nacija. To govorim zbog onoga što nama sledi. Albanci sa Kosova planiraju da na osnovu člana 6 Povelje UN predlože izbacivanje Rusije iz Ujedinjenih nacija. Nakon toga je u planu pritisak na Kinu da se izmeni Rezolucija 1244 i ako se to dogodi mi više nećemo moći da se pozivamo na međunarodno pravo, pa će onda svi koji to nisu uradili priznati Kosovo – rekao je Vučić.

Da bi Rusija bila izbačena iz UN-a neophodna je promena Povelje UN, a promena je moguća samo ako sve članice Saveta bezbednosti, dakle i Rusija, glasaju za to. Vučić to zna, ali namerno plasira laži, kako bi pripremio javnost za konačnu izdaju Kosova i Metohije. Dok je ceo svet, pa i Srbija, zaokupljen ratom u Ukrajini, dok se ljudi plaše za bezbednost i golo preživljavanje, Vučić će pokušati da iskoristi priliku i ispuni obaveze oko priznanja nezavisnosti lažne albanske republike Kosovo, koje je preuzeo da bi dobio vlast.

Uporedo s tim kalkulacijama, Vučić se bori za opstanak na vlasti. Nažalost, u tome ima uspeha. Pomažu mu prijatelji iz vladajuće koalicije, ali i iz opozicije.

Piše: Predrag Popović

Podeli
Updated: 22 марта, 2022 — 11:23 am

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.