Vučić za 15 dana preokrenuo srpsku spoljnu politiku

Srbija je uradila zaista neverovatnu stvar kada je u pitanju diplomatija, u samo 20 dana potpuno je preokrenula svoju spoljnu politiku i sa nekoliko potpisanih sporazuma blokirala na spisku prijatelja svoju dojučerašnju braću Vladimira Putina, Aleksandra Lukašenka i Si Đipinga.

U kom se to trenutku tačno dogodilo, šta je bio razlog i šta nas tek čeka, ostaje nepoznanica, ali ukoliko se jednostavno prati sled događaja, jasno je da su odluke srpskih vlasti bukvalno donošene preko noći.

Dugogoodišnja idila

Pre samo mesec dana imali smo gotovo idiličnu situaciju sa tri glavna prijatelja – Rusijom, Kinom i Belorusijom. Obostrana podrška bila je jaka, kao i “gvozdeno prijateljstvo”, sintagma koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić najrađe koristi opisujući odnose sa pomenute tri zemlje.

Loading...

Tako je braneći interese “brata Si Đipinga”, sredinom jula, zvanični Beograd potpisao deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava nad Ujgurima i kineskoj provinciji Sinđijang
definiše kao “borba protiv terorizma i ekstremizma”.

Iako je u pitanju nešto sasvim suprotno, kineske vlasti nad Ujgurima sprovode pravi teror masovnim pritvaranjem ovih ljudi u takozvane “kampove za političko prevaspitavanje”.

Evropska unija se bunila protiv odluke Srbije da podrži nasilničko ponašanje svog starijeg brata, međutim, mi za to ni pet para nismo davali. Štaviše, kupili smo od Kineza kamere za prepoznavanje lica – upravo onu tehnologiju koja se koristi u procesu prevaspitavanja Ujgura.

O prijateljstvu sa Rusijom ne treba puno govoriti, a što se Belorusije tiče, ova zemlja je od prvog dana aktuelne vlasti u Srbiji, dakle od 2012. godine, Aleksandra Lukašenka uvrstila u sveto trojstvo, zajedno sa Putinom i Đipingom.

Treba li podsetiti da je 2013. godine, u vreme dok su na snazi bile sankcije Srbije protiv Belorusije zbog kršenja međunarodnog i humanitarnog prava, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić dodelio orden Lukašenku za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa.

Odnosi srpskih i beloruskih zvaničnika postali su sve intenzivniji, od Belorusije nabavljamo oružje, u decembru prošle godine Lukašenko je bio u Srbiji, a Vučić je tada rekao:


“Nikada se nije desilo, od kad je Aleksandar Lukašenko na čelu Belorusije, da bilo kada ta zemlja glasa protiv Srbije. I zato tražim poštovanje građana Srbije prema Belorusiji. Prošli smo kroz mnogo teških dana i godina, a Belorusija je uvek bila uz nas, na svakom mestu u svetu, u svakom trenutku”.

Otpisivanje jednog po jednog

Bila je i Srbija uz Lukašenka. Sve do pre 15 dana, kada je potpisala deklaraciju Evropske unije u vezi sa nedavno održanim predsedničkim izborima u Belorusiji, u kojoj je praktično rečeno da oni nisu bili ni fer ni slobodni. Doduše, deklaraciju smo potpisali ispod žita… Srpska javnost to je saznala na Tviteru, gde je vest objavio ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici.

I tu su negde kola krenula nizbrdo…

Gotovo odmah posle zabadanja noža u leđa Lukašenku, Aleksandar Vučić sa svojom delegacijom odlazi 3. septembra u Vašington. Dan kasnije, za Trampovo penkalo, poruku na papiriću i ključ od Bele kuće menjao je brata Sija, ali i brata Putina.

Da li je pisao Trampovom olovkom ili ne, to sada nije ni bitno, jer u Beloj kući potpisan sporazum koji u nekoliko tačaka ozbiljno gađa u dojušerašnje neraskidivo prijateljstvo.

Kao dlanom o dlan, Vučić je rešio da protera iz Srbije kineski Huavej i njihove 5G antene, a u treptaju oka potpisao je i plan o diversifikaciji gasa i plan za izgradnju pruge Drač – Priština – Niš – Sofija – Burgas, što jeste način da Amerika sebi obezbedi brzu komunikaciju vojske duž jadranske granice i tako priđe bliže granici sa Rusijom.

To neće odgovarati ni Kinezima, ali ni Nemcima i uopšte Evropskoj uniji.

Završni udarac Srbija je zadala juče kada je samo 24 sata pred početak vojnih vežbi Slovensko bratstvo, koje svake godine organizuje sa Rusijom i Belorusijom, povukla svoju vojsku koja se u Minsku nalazi više od mesec dana.

Navodno, pod pritiskom Evropske unije koja je, kako tvrdi ministar odbrane Aleksandar Vulin, zapretila sankcijama zbog neusaglašavanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama sa EU.

To možda ne bi bilo toliko iznenađenje da Srbija nije imala veom anizak nivo usaglašenosti sa spoljnopolitičkim dekleracijama EU, iz godine u godinu. Tako je u prvoj polovini 2020. godine ona uskladila samo 48 odsto deklaracija EU, prema ISAC fondu, dok je 2019. godine stopa usklađenosti srpske spoljne politike sa Evropom iznosila 57 odsto.

Izvor Srbin info

Podeli
Updated: 10 септембра, 2020 — 7:45 pm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.