Zakon o zabrani funkcionerske kampanje SE NE ODNOSI NA VUČIĆA

Najava predsednika SNSa, Aleksandra Vučića, da će predvoditi stranačku listu na narednim izborima, dovela je u pitanje svrsishodnost zakonskih unapređenja o sprečavanju funkcionerske kampanje, usvojenih u decembru 2019. godine.

Krajem prethodne godine, skupštinska većina je izglasala set izmena i dopuna Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, o javnim preduzećima, sprečavanju korupcije i finansiranju političkih aktivnosti.

Mogu li se ove pravne norme odnositi na predsednika Srbije, da li ga sprečavaju da predvodi naprednjake na izborima i da li će stranački interesi u narednim mesecima biti ispred državnih, kad je reč o njegovim aktivnostima?

Iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) poručuju da to ne bi smelo da se dogodi, navodeći da bi učešćem u predstojećoj kampanji prvi čovek države došao u sukob interesa:

Loading...

“Shodno članu 6 Ustava Republike Srbije i članu 27 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog postojanja sukoba javnog i privatnog interesa, Aleksandar Vučić ne može da bude istovremeno predsednik stranke i države”, navodi Zoran Gavrilović iz BIRODI-a, dok Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ocenjuje da postojeće zakonske odredbe ne ograničavaju Vučića da bude nosilac liste SNS na izborima:

“Njegovo učešće na partijskim skupovima i aktivnostima nije sporno. Ustav i zakoni ga u tome ne sprečavaju. Ipak, problematično je kad predsednik države, u vreme kampanje, promoviše izgradnju autoputeva, otvara bolnice i posećuje gradilišta”, kazao je on.

Da će Vučić zloupotrebljavati državne resurse kako bi ostvario što bolji izborni rezultat, uveren je profesor Fakulteta političkih nauka, Čedomir Čupić. On kaže da nisu realna obećanja vlasti da će onemogućiti funkcionersku kampanju, jer nadležne institucije nisu u stanju da je isprate i sankcionišu na adekvatan način:

“U pitanju je samovolja Vučića, koji upravlja celokupnim političkim životom u Srbiji”, smatra Čupić.

Zakon o predsedniku Republike nije razmatran, usvojene izmene ne donose promene

Kako navodi Nemanja Nenadić, tokom razgovora o izbornim uslovima između vlasti i opozicije, predlog za izmenu Zakona o predsedniku Republike nije se “našao na stolu”, ali je bilo govora o njemu u periodu dok su predstavnici Saveza za Srbiju učestvovali u pregovorima. On dodaje da pomenute izmene i dopune zakona nisu donele nikakve promene:

“Jedina korisna novina je uvođenje dužnosti Agenciji za borbu protiv korupcije da postupi po prijavama u roku od tri dana, ako dođe do kršenja već postojećih obaveza javnih funkcionera”, objašnjava Nenadić.

Sa ocenom da usvojene izmene zakona u praksi ništa neće promeniti, saglasan je i Zoran Gavrilović, napominjući da učesnicima pregovora nije “padala na pamet” ideja da se predsednik kao javni funkcioner obuhvati članom 29, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije:

“Promene koje su predlagane de fakto su se odnosile ne premijerku i ministre, ali ne i na predsednika Srbije. Gubitnici ovih izmena su koalicioni partneri SNS, jer će se one primenjivati na ministre koji su ujedno i lideri stranaka. Za razliku od njih, Aleksandar Vučić će moći nekažnjeno da se bavi promocijom svoje partije”, opisuje Gavrilović.

S druge strane, Čupić naglašava da vlast nije napravila nikakav ustupak menjanjem različitih zakona, već da je reč o obmani čije su “žrtve” i EU parlamentarci:

“Funkcionerska kampanja se ne može sprečiti sporazumima i aktima. Rešenje je da se u okviru Zakona o predsedniku izglasaju tri posebna člana. Jedan bi se odnosio na njegovu obavezu da, po stupanju dužnost, napusti partijsku funkciju.

Drugi bi podrazumevao da predsednik države, za vreme izborne kampanje, značajno umanji svoje prisustvo u javnosti i da otkaže posete unutrašnjosti zemlje i inostranstvu. Treći član bi obavezao predsednika na podnošenje ostavke, ukoliko želi ponovo da se kandiduje za tu funkciju”, podvlači Čupić.

Podeli
Updated: 1 марта, 2020 — 12:26 am

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.